Delegacija Srpsko-američkog kongresa (SAK) boravila je nedavno u Vašingtonu gde je imala zvanične razgovore sa američkim kongresmenima, senatorima, predstavnicima vladinih i nevladinih organizacija o gorućim problemima na Kosovu, pitanjima ekonomskog oporavka zemlje i bilateralnim odnosima dve države. Posmatrači i analitičari aktivnosti srpske dijaspore u Americi okarakterisali su ove razgovore kao prvi ozbiljniji pokušaj srpskog lobiranja, uz nadu da će razgovori biti nastavljeni i imati uspeha.
Dr Jasmina Vujić, potpredsednik Kongresa srpskog ujedinjenja i jedan od inicijatora za osnivanje SAK, bila je član delegacije koja je posetila Vašington. To je, kako ocenjuje, dobar način za građenje kvalitetnog političkog dijaloga u interesu dijaspore i otadžbine. – Situacija u matici je veoma teška i ukoliko ne uradimo nešto radikalno, nama će pretiti nestanak nacije. Jer, mi što pre moramo formulisati naše nacionalne interese i strategiju za njihovo ostvarivanje,u protivnom neće biti ni države ni nacije. Mi smo zvanično tražili da dijaspora ima predstavnike u Ustavnoj komisiji, ministar Batić nam je to i obećao, ali nije ispunio obećanje. Mi sada nemamo još uvek nosioca suvereniteta države – da li je to srpski narod, da li su to građani, da li je to narod Srbije? Nažalost, Albanci sa Kosova su odavno formulisali svoj interes u ideji nezavisnog Kosova i svi su iza toga stali, bez obzira na političku ili klasnu pripadnost ili poreklo. To su uradili i Hrvati, povezujući svoju dijasporu i svoju maticu. Samo mi još nismo uspeli ni da se kvalitetno povežemo, pa zato i dalje lutamo. Sve su to odrednice važne i za delovanje SAK, jer mi ne možemo delovati u jednom pravcu, ako matica ide u drugom, jer onda će gubiti obe strane. I do sada smo imali različite grupacije, različite ciljeve, svako je išao na svoju stranu, potrošeni su i energija, i vreme, i novac, i mi i dalje idemo nadole.
Formulisali smo tri osnovna cilja SAK – postavljanje temelja trajne zajedničke organizacije, zaštita srpskih nacionalnih interesa u Americi i u matici, i očuvanje srpskog identiteta. Ovaj boravak u Vašingtonu je jedna od naših aktivnosti u nizu, a imali smo razgovore sa predstvnicima Bele kuće, Kongresa, Senata, Stejt departmenta i nevladinih organizacija – kaže dr Jasmina Vujić.
Otvoreno i argumentovano
Nije bilo jednoglasja u svim razgovorima, ali su obe strane iznosile argumente i svoja viđenja situacije.
– Razgovor sa gospodinom Majklom Halcelom, koji je iz kancelarije senatora Bajdena, bio je veoma otvoren i on je nastojao na tome da senator apsolutno nije antisrpski raspoložen, da je vrlo objektivan, da je često bio veoma pogrešno tumačen, i da je praktično ublažio novu rezoluciju o Kosovu. On je sa senatorom 1999. godine bio u đakovici, kada su eksplicitno rekli Albancima da prestanu sa uništavanjem srpskih crkava, ali je otvoreno rekao da Kosovo neće ostati u vlasti Srba i da su stvari otišle suviše daleko. Govorio je o tome da Albanci za sada nemaju demokratske institucije, ali da će oni vrlo brzo shvatiti šta bi trebalo da urade, dovešće demokratiju i ispuniti krajnje uslove za održavanje referenduma. I tu se nismo složili – ja sam ga lično pitala da li će se taj referendum da održati na teritoriji Srbije ili na teritoriji Kosova. On je rekao – samo na teritoriji Kosova. Naravno, mi smo se pobunili i rekli da je Kosovo deo Srbije… On je ostao pri svom mišljenju i upozorio nas da albanski lobi u Vašingtonu zapošljava određenu grupu izuzetno dobrih advokata koji će vrlo brzo podneti zahtev da prema Rezoluciji 1244 (prema kojoj je Kosovo deo Jugoslavije) prestaju sve pravne osnove za opstanak Kosova u zajednici SCG.
Ne smemo ćutati
Delegacija SAK je razgovarala i sa Lizom Traper, direktorom Saveta za jugoistočnu Evropu u Beloj kući.
– Problem sa njom je što je ona ostala iz Klintonove administracije, pa nam je pričala priče o Sarajevu, Albaniji i izbeglicama i, iako je imala stav Bele kuće, ipak je izražavala i svoj lični stav, sa pozicija iz vremena Klintona. Sa njom nismo našli zajednički jezik.
Bili smo i u Stejt departmentu, na razgovorima sa Polom DŽojsom, aktivnim zamenikom asistenta državnog sekretara, koji je bio veoma pozitivan i insistirao na tome da Stejt department ne podržava nezavisnost Kosova niti podržava ideju da se sada vode konačni razgovori o statusu Kosova. Naravno, on je naglasio da Stejt department ne može imati veliki uticaj na ono što se dešava u Kongresu, pa da mi moramo da lobiramo uticajne kongresmene i utičemo na promenu njihovog mišljenja o kosovskom pitanju. Govorio je o saradnji Evrope i Amerike u rešavanju problema na Balkanu, naglašavajući obostrani interes za adekvatno rešenje problema, jer su svesni da je stabilnost SCG veoma važna za stabilnost Balkana.
Imali smo kvalitetan razgovor i sa senatorom DŽordžom Vojnovićem, koji je tražio da češće koordiniramo akcije. I kongresmen iz Indijane Don Barton pokazao je zainteresovanost za pitanja koja smo otvorili. Nakratko smo se sreli i sa Dejvidom Serverom koji nam je dao komplete materijala i predloga o Kosovu, i ovoga puta je, za promenu, bio veoma objektivan.
Martin Šlezinger nam je dao fantastične savete. Rekao nam da moramo intenzivnije raditi na obaveštavanju kongresmena i senatora, naša ambasada mora imati aktivniju ulogu, u organizovanju panela, predavanja, govora… LJudi ne znaju dovoljno, a mi smo zaboravili da govorimo o sebi – zaključuje dr Jasmina Vujić.
Značaj zajedničkog nastupa
Mi smo za njih tamo predstavljali apsolutnu novost, jer nisu imali prilike da vode ovakve razgovore sa srpskim delegacijama. To što su naše tri najveće nacionalne organizacije nastupile zajedno, sa zajedničkim ciljevima i idejama, dalo je veliku težinu našim razgovorima u Vašingtonu. Svi su pozdravili naše napore i pozvali nas da razgovaramo ponovo.
Razočarana stanjem u otadžbini
Dr Jasmina Vujić je lično razočarana trenutnim dešavanjima u matici.
– I meni smeta što se međustranačke razmirice stavljaju ispred strateški važnih problema i pitanja, i smatram da je Vlada Srbije izgubila dosta podrške u narodu upravo zbog tih neozbiljnih svađa, zbog toga što reforme stagniraju, ne znaju se prioriteti, sve se svelo na to da se vlast što duže zadrži samo zbog vlasti. I ja mislim da su izbori jedino rešenje, iako svi znamo da će vladajuća struktura da se zalaže za odlaganje izbora. I to što nemamo izabranog predsednika Srbije i mnoge druge stvari samo produbljuju krizu.
