Svetski putnici već nekoliko godina beleže Srbiju kao stanicu koju ne bi trebalo preskočiti. Sabor trubača u Guči, „Egzit“, Festival piva, Karavan brodova – deo su sve bogatije ponude, a tokom proleća i leta turista je najviše u Beogradu i Novom Sadu. Samo u prestonicu stižu hiljade stranaca na seminare, studijska putovanja i sportska takmičenja, dok je noćni život na Savi i Dunavu već postao čuven.
Turistički centri širom Srbije odavno mogu pohvaliti sobama i kućama u domaćoj radinosti, ali su turisti u Beogradu sve do prošle godine teško pronalazili jeftin, a pristojan smeštaj. Tada je počela prava ekspanzija hostela. Za ovakva prenoćišta potrebno je najmanje para jer se plaća krevet a ne soba, u prostorijama sa po nekoliko ležajeva i zajedničkim toaletom.
Inspekcije
Vlasnici privatnog smeštaja moraju da imaju nalepnicu s oznakom kategorije, dok je uprava hostela dužna da istakne vrstu i naziv ugostiteljskog objekta, da poseduje akta o upisu u registar delatnosti, daje račun za usluge, objavi kućni red i radno vreme. Jedni i drugi su obavezni da postave cenovnik, održavaju prostorije prema propisanim standardima i da uredno upisuju goste.
– Knjige gostiju se overavaju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Upravi za strance. Dešavalo se da MUP uradi svoj deo posla i overi knjigu, a da turistička inspekcija ipak zabrani obavljanje delatnosti jer nisu ispunjeni propisani uslovi za rad – napominje Vera Rovčanin.
Hostela, prenoćišta i konačišta samo u Beogradu danas ima oko osamdeset, i sve su bolji i savremeniji, kaže za „Vesti“ Vera Rovčanin, načelnik u Sektoru turističke inspekcije Ministarstva za trgovinu i turizam. Reč je smeštaju bez „zvezdica“, a te nekategorisane objekte mogu otvarati preduzeća ili preduzetnici.
– Više nije potrebno pribavljati rešenja turističke inspekcije o ispunjenosti uslova pre početka rada, pa se s poslom može početi odmah po registraciji delatnosti u Agenciji za privredne registre. Turistička inspekcija kontroliše ove objekte u redovnom inspekcijskom nadzoru – napominje Vera Rovčanin.
Turistima se nudi i smeštaj u domaćoj radinosti i seoskim domaćinstvima, koji kategorizuju opštinske službe.
– U turističkoj ponudi putem privatnog smeštaja, fizičko lice je vlasnik kuće ili stana sa najviše 30 ležajeva. Posao vodi preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog privrednog subjekta – kaže sagovornica „Vesti“. Ona potvrđuje da je Srbija već nekoliko godina sve zanimljivija destinacija svetskim putnicima, pa se resorno ministarstvo potrudilo da podstakne i ubrza razvoj ove specifične ponude u turističkoj delatnosti.
Obavezne i prostirke
Hosteli se mogu otvarati u kućama i stanovima, a uslovi za rad su veoma precizni.
– Na primer, u sobi koja nema tepih ili itison, obavezne su prostirke ispred kreveta, a gostima se moraju obezbediti i ormarići s određenim brojem vešalica. Propisan je i broj toaleta i kupatila – napominje Vera Rovčanin.
Tako na 10 kreveta koji se nalaze na jednom spratu nekategorisanog objekta, mora da postoji jedan toalet, WC kabina, i jedno zajedničko kupatilo, dok su za više od 10 kreveta obavezno više toaleta. I zaposleni moraju imati toalet, pa se trosoban stan sa jednim kupatilom ne može ponuditi turistima.
– Zainteresovani mogu da se obrate turističkoj inspekciji za uputstva i savete jer će time uštedeti vreme i novac. Ako utvrdi propust, inspektor donosi rešenje o otklanjanju nepravilnosti. Vlasniku koji se ogluši o rešenje se donosi novo rešenje o zabrani obavljanja delatnosti. Zabrana se odnosi i na veće propuste i nepravilnosti, kao što je odsustvo osnovnih uslova za obavljanje delatnosti – ističe Vera Rovčanin. Inspektor je dužan da podnese i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a kazne se kreću i do 3.700 evra. Ipak, zahvaljujući pojačanom nadzoru, ali i ljudima koji se sve ozbiljnije bave turizmom, inspektori tvrde da više nema vlasnika dvorišnih straćara bez toaleta koji imaju ambiciju da postanu direktori hostela.
