Kolinda Grabar Kitarović smatra da je to dostižno zajedničkim konkretnim projektima privredne, infrastrukturne i bezbednosne saradnje, prenela je Hina.
Hrvatska predsednica je pozvala na zaustavljanje demografskog pada i upozorila na problem iseljavanja mladog i visokoobrazovanog stanovništva iz regiona.
Prema njenim rečima, 12 država članica EU između triju mora – Austrija, Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija – imaju velike mogućnosti za jačanje saradnje na vlastitu i korist cele Unije.
Ipak, kako je rekla, to područje iz istorijskih razloga zaostaje za prosekom EU.
Grabar-Kitarović istakla je da region Baltik-Jadran-Crno more (BABS) čini 28 odsto teritorija EU i 22 odsto njenog stanovništva, ali samo 10 odsto BDP-a Europske unije.
Nominalni BDP po glavi stanovnika prosečno je oko 14.750 evra što je tek oko 51 posto nominalnog BDP proseka po glavi stanovnika EU, rekla je hrvatska predsednica.
„Za ovu žilu kucavicu Evrope u budućnosti je potrebno 50 milijardi evra“, rekla je Grabar-Kitarović.
Poljski predsednik je, s druge strane, ukazao na važnost energetskog povezivanja.
„Dominacija jednog dobavljača za region štetna je i opasna“, smatra Duda.
On je, međutim, ocenio da energetska infrastruktura ne rešava sve procese i pozvao na jačanje kulturne i naučne saradnje i razmenu studenata.
Duda je najavio da će se idući skup BABS-a biti održan u poljskom gradu Vroclavu u junu 2017 godine.
Ovogogodišnji Dubrovnik forum, koji se završava sutra, održava se pod nazivom „Snažnija Evropa – spajanje severa i juga“, a na njemu će govoriti predsednici Mađarske Janoš Ader, Slovenije Borut Bahor, Bugarske Rosen Plevnelijev, kao i predsednica Litvanije Dalja Gribauskajte.
Iz Kabineta premijera Srbije ranije je rečeno da je premijer Aleksandar Vučić odustao od učešća na Dubrovnik forumu, jer su organizatori, uprkos formalnom pozivu, učinili sve da njegovo prisustvo učine izlišnim.
