Jezik se mora negovati, tradicija i nasleđe čuvati i promovisati, poručuju iz Vukovog kraja. U rodnom selu rodonačelnika našeg jezika, ne samo da se čuva prošlost nego ulaže i planira budućnost na onome što im je reformator ostavio u nasleđe. Godišnje Vukovu kuću i Tršić poseti 100.000 ljudi.
"Kad kažemo Vuk za mene i za meštane je nešto uzvišeno nešto veliko što nam je prosvetlio put da se čuje za Tršić u celom svetu", kaže Dragica Ignjatović, domaćica Vukove kuće u Tršiću.
On nas je predstavio Evropi, i postao počasni građanin sveta, zato se njemu zahvalno Podrinje već 83 godine odužuje saborom, jedinom kulturnom manifestacijom koja je na listi zaštićenog nematerijalnog nasleđa.
"Početkom godine smo nominovani u Nacionalnom komitetu za nematerijalnu baštinu da se Vukov Sabor upiše u listu Uneska kao primer dobre prakse i to je jedna lepa vest i mi smo ponosni na to ali i velika obaveza", kaže Snežana Nešković Simić, direktor Centra za kulturu "Vuk Karadžić" u Loznici.
Kao i prva 1933. godine, kada je Vukova kuća obnovljena i ovogodišnja svečanost započela na istom mestu. Njegovo delo i manifestacija su temelj našeg kulturnog nadzora i kulturnog obrasca rekao je otvarajući sabor ministar kulture i informisanja.
"Mi smo dužni i obaveza je Ministarstva kulture i prosvete i svih subjekata našeg društva da čine svaki mogući tehnički, finasijski i organizacioni napo0r da se ova manifestacija svake godine održava, ali i neguje i unapređuje", kaže Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja.
Izložbe, promocije, predstave, okrugli stolovi, naučni skupovi, radionice, skup mladih slavista iz celog sveta, deo su bogataog sadržaja tokom sedam dana u Tršiću i Loznici.
Tradicionalno na Vukovom saboru predstavlja se po jedan grad. Ove godine čast je pripla Šapcu. Svečanosti se završavaju u nedelju na saborištu.
