Gospodine Ministre,
Sa moralne tacke gledišta nebi se smelo biti protiv da svako mora biti pozvan na odgovornost i izveden pred lice pravde za pocinjena dela a koja su protivzakonita. To nebi smelo da bude cak ni u ovo vreme kada u ovom Svetu jaci sporovode zakon i dele pravdu.
Moralizam nije najjaca strana covecanstva jer moralno cisti ljudi su retkost i oni kao da ne postoje više ili su išcezli, izgubili se u karijeristickoj trci i žurbi za materijalnim stvarima.
Što se Vas licno tice, kada je trebalo da pokupite politicke poene Vi ste došli licno cak u Hag po gospodju Biljanu Plavšic, bivšu Predsednicu Republike Srpske. U Hagu ste bili cesto da pokažete “dobru volju za saradnju“. Kada je trebalo da se sretnete sa jednom obicnom žrtvom Vaše Srbijanske mafije, Vi ste odjedanput imali nekakvu obavezu u nekoj kafani u Amsterdamu. Bili ste tada na proputovanju u Oslo gde ste trebali da dobijete ogromnu sumu novaca od Norveške vlade za reorganizaciju pravosudja u Srbiji. Svakako se secate, barem to nije bilo tako davno.
Niste imali tada vremena za susrete koji ne donose politicke poene i ja sam imala razumevanja i poštovanja prema Vašem oskudnom vremenu jer susreti u kafani su uvek prioritetni za muškarce od karijere.
Ali, ja sam samo žrtva koja je htela da se sretne sa Vama i zato sam se tada, u to vreme, obratila Jugoslovenskoj Ambasadi u Hagu, jer nekim slucajem živim i radim u Holandiji. Rodjena posle Drugog Svetskog Rata, za moju generaciju u Titovoj Jugoslaviji nije bilo mesta pa nas je on još kao male, kao decurliju izvezao u beli Svet da bi njegovi biroi (ne)rada dobili velike pare i tako mogli da nastave svoj cinovnicki birokratizam.
Nekim slucajem rodjena sam i u Vašem kraju. Kao dete družila sam se i išla sam u školu i sa Romima i bili su mi dragi i simpaticni.
Istini na volju, ja se ne zovem Biljana Plavšic, niti sam ja nekakva Karla del Ponte, nego se zovem Dušanka Isakovic i putovala sam tri sata do Haga da bi se srela sa Vama. Htela sam samo da Vi vidite da ja postojim, da vidite i jednu obicnu ženu, “gastarbajterku“ do koje Vama u pravosudju nije stalo ali koja takodje ima svoje ljudske vrednosti.
Kada je medjunarodna zajednica vas izolovala, ja sam po celoj Evropi prikupljala potpise da se ukinu sankcije prema Srbiji, da se Srbija otvori i da dodje druga vlast, barem malo politicki mudrija. Pošto u Holandiji živim dugo, dakle od drugog dela mog detinjstva, ovde sam se školovala dalje pa sam tako stekla i ugled u ovoj zemlji koja na srecu ceni individualne gradjane. Izlazila sam i to na molbu i poziv ovdasnjih medija u ovdašnju javnost da svojom javnom recju osudim bombardovanje Jugoslavije (1999) i da ukažem i na stradanja Srpskog naroda. Tako sam pomagala Srbiju kako moralno tako i materijalno kada je bilo najteže.
A onda je mene i moju porodicu opljackala Šumadijska mafija na celu sa “preduzimacem“ Mihajlom Zaljevskim iz Kragujevca. Predala sam tužbu sudu i krivicnu prijavu. Gradjanska Parnica je oznacena pod službenim brojem P. III 2643/00, Krivicna prijava pod 153/01.
Od tada je nastala moja borba za pravdu koje u Srbiji nema. Sud u Kragujevcu je razvlacio proces i davao prostora svom šticeniku, ja sam se žalila, mene su unižavali.
A onda su pretukli mog advokata u Beogradu. To je uradila MAFIJA u Srbiji.
I Vaše Ministarstvo meni sada zabranjuje da se javljam, ukinuli ste i elektronski kontakt, skrivate se kao krtice pod zemljom. Ne odgovarate ni na jedno pitanje, nemožete da rešite jedan jedini kristalno jasan predmet prevare sa predumišljajem.
Jasno je, gospodine Ministre, pod kojim teretom se nalazi Srbija i njeni gradjani. Jasno je i to da Vi ne želite da rešite nijedan slucaj koji Vam ne donosi politicke poene. Vaše krtice u Ministarstvu obrcu uloge, prete krivicnim gonjenjem jedne žrtve zato što ona traži svoje pravo. U Vašem Ministarstvu i ne spominju gonjenje krivca Zaljevskog i mafijaša koji su dana 27-og marta o.g., tukli jedno nedužno pravno lice pištoljem, pendrekom i bezbol palicom.
U Vašem Ministarstvu su neke korumpirane krtice Alfa i Omega Srbijanskog pravosudja dok Vi mirno spavate u ubedjenju kako je sve pod kontrolom. I to možda u Vašem doživljavanju i jeste tako, sve dok jednoga dana i Vi sami ne budete žrtva Vaših šticenika opasnih kriminalaca kojima i te kako pristoji epitet Mafije. Jer u Srbiji postoji Mafija. Ona bije gradjane koji se zalazu za pravdu pistoljem, pendrekom i bezbol palicom. Srbija je tako postala jedinstvena zemlja u Svetu gde je mafija jaca od drzave. Ona deli pravdu oruzjem i silom. Mora da je stoga veoma tesko i frustrijauce biti Ministar Pravde tamo gde vlada oruzje i strah casnih gradjana od oruzanih napada. Ili…
Pozdravlja Vas naša (u Srbiji) opljackana porodica koja ima svoju rezervnu zemlju.
