Ovako se više ne može, BRE! Mora se nešto menjati!
Srbe su do sada više puta žedne prevodili preko vode! Započeo je kralj Aleksandar II Karađorđević – hteo je da bude veliki kralj–kralj svih Južnih Slovena! pa mu nije bilo dosta da granice Srbije postavi tamo gde mu je nuđeno, kao pobedniku u I Svetskom ratu. Da je bio manje alav danas bi svi Srbi živeli u jednoj državi. Ovako, kralj Aleksandar svojom alavošću direktno pomaže Hrvatima i Slovencima da se izbave iz Austrougarskog ropstva i, kao pobednik u I Svetskom ratu, nudi im da uđu u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Pa, ko bi to odbio!?
Posle II Svetskog rata, uz pomoć našeg najvećeg sina (takve više majka ne rađa), druga Tita, dolazi do formiranja novokomponovanih država – BiH, Makedonije i Crne Gore. Ali, ni to nije sve – Srbija se deli na tri dela – dve pokrajine i takozvanu užu Srbiju. Drug Tito objašnjava te administrativne granice kao linije mermera – koje doprinose čvrstini FNRJ/SFRJ. Zašto nije uveo takve granice i Hrvatskoj (Slavonija, Dalmacija, Istra, Dubrovnik, Krajina), BiH (srpski, hrvatski i muslimanski deo), Crnoj Gori (muslimanski, katolički, crnogorski, srpski i šiptarski deo) i Makedoniji (makedonski, srpski i šiptarski deo)? Svedoci smo da upravo po tim granicama na koje su uticali i kralj Aleksandar i drug Tito dolazi do stvaranja novih država – na štetu Srbije! Pa to nije normalno – BREEE! Ali, n i to nije sve – Srbiji se preti da će ostati i bez Vojvodine, Raške oblasti… Dakle, Srbija, najveći mučenik i heroj I Svetskog rata odlučujuće doprinosi da se stvore nove države a te nove države zabijaju nam nož u leđa. Tražili ste – gledajte! Vo iznosim čisto da se ne zaboravi!
Naravno, točak istorije ne može da se vrati a istorija se ponavlja! Sve ovo trebalo bi da nama bude za nauk da više ne pravimo slične greške – a mi ih i dalje pravimo!
Ali, Srbi i dalje ostaju naivni! Pored praznih priča i naivnih obećanja o izgradnji pravednijeg društva, KOMUNIZMA, SOCIJALIZMA i DEMOKRATIJE (Tito, Milošević, đinđić, Tadić…), sada nam pričaju priče o 1.000 evra bespovratne pomoći, stranim ulaganjima, da je Srbija lider u regionu… A mi, i dalje živimo najbednije u Evropi u svakom, a naročito u moralnom pogledu. Pa, dokle ovako BREEEEEEEE!? Zar ne možemo već jednom da se naučimo na svojim greškama!?
Sve ima svoj kraj pa i naša glupost – u to čvrsto verujem! Evo i zbog čega!
Sinoć sam prisustvovao sastanku Inicijativnog odbora Pokreta za razvoj Srbije http://pokretzarazvojsrbije.com/ i stekao utisak da će i kod nas, konačno, nešto početi da se melja – NA BOLjE!
Ukratko o Pokretu – njega je stvorio gospodin Mile Dragić, čovek kome država na sraman način oduzima posao (ne njemu nego 30.000 ljudi ostaje bez posla), ne izdaje mu dozvolu za izvoz proizvoda…? Pokretu se pridružio Nikola Janić iz Švedske, prof. Jovan Deretić… Ovde ću, s razlogom da se zaustavim…
Naime, prof. Deretić sinoć izloži da postoji realna mogućnost da cca 300.000 Srba u dijaspori, koji imaju male penzije za nivo života u zemljama Zapada, može da dodje u Srbiju i tu provede svoje dane treće dobi na mnogo bolji način (možda je penzija od cca 1.000 $ mala u Americi ali – u Srbiji je OGROMNA).
Pre nego što nastavim na ovu temu samo želim da istaknem da sam se ja, oduševljeno, priključio Pokretu jer su SVI na Inicijalnom odboru prihvatili moje argumente da je SEOSKI TURIZAM najbolja mogućnost Srbije za bolji život!
E, sada nastavak – ako bi 300.000 Srba iz dijaspore zaista želelo da se vrati u domovinu – to bi i za njih same i za čitavu Srbiju bio SPAS! U zavisnosti od doba starosti i materijalnih prilika oni bi mogli ili da svoje poslednje decenije/godine/dane na Zemlji provedu mnogo kvalitetnije nego u državama gde su ostvarili penzije! Ali, oni fizički, psihički i finansijski moćniji mogli bi da se odluče da žive ne u staračkim domovima nego – u srpskim SELIMA! Takav život bi im, sasvim sigurno, veoma prijao jer bi bili u čistoj i prelepoj prirodi – čist vazduh, voda, hrana… bili bi okruženi ljudima s najčistijom dušom – srpskim seljacima… Oni preduzimljiviji mogli bi da se bave SEOSKIM TURIZMOM!!! Dakle, za prvo vreme mogli bi da u goste primaju svoju rodbinu, prijatelje, komšije iz inostranstva… a kasnije, zašto da ne – i komercijalne goste!
Dakle, ovo je samo jedan insert zahvaljujući cenjenom prof. Deretiću. Mogućnosti, ja bih rekao i obaveza, dijaspore je mnogo veća! Svi Vi koji ste otišli iz matice to ste uradili jer je ovde život bio nepodnošljiv. Pa, takav život u Srbiji je i sada! Ne bi bilo logično da želite da se svi iz Srbije presele u inostranstvo! Naprotiv, bilo bi logično da pomognete da se iseljavanje zaustavi i započne proces POVRATKA.
To će biti moguće jedino ako se promeni vlast u Srbiji! Mora već jednom da se zaustavi taj negativni kontinuitet da Srbijom vladaju oni kojima je lični interes ispred srpskog interesa i koji za šaku dolara rade u korist drugih! Srpska dijaspora može u tome imati odlučujuću ulogu! Svaki pojedinac, bukvalno SVAKI POJEDINAC, može odlučujuće doprineti spasavanju SRPSTVA! Ja ću ovo pismo poslati i na veliki broj email adresa naših ljudi u dijaspori. Međutim, tražeći te kontakte, naišao sam i na veliki broj ljudi koji su prijavili samo telefone i faksove. Nažalost, ja ni fizičii ni finansijski, nisam u mogućnosti da se obraćam takvim ljudima. Zbog toga bi bilo dobro da neki drugi pojedinci, u svakoj državi posebno, nastoje da uspostave kontakte i sa takvim ljudima kao i sa svojim prijateljima, rodbinom, kolegama, organizacijama, da se obraćaju našim ambasadama, konzulatima… adresar je na – http://www.serbianunity.net/culture/library/svi_srbi_sveta/index.html
Ovde moram da istaknem primer gospodina Dušana Nonkovića, urednika sajta Glas Dijaspore http://dijaspora.wordpress.com/ koji se na najpozitivnije moguć način bori za spas Srbije, i u matici i u dijaspiri. Njegov svetli primer trebalo bi da bude uzor i svima ostalima!
četiri SSSS iz ocila nisu bez osnova – zaista Samo Sloga Spašava Srbiju! Pa, složimo se NAPOKON! Složimo se oko nečeg najlogičnijeg – oko opstanka Srbije (preti nam i fizičko odumiranje za nekoliko decenija), oko boljeg života… Ostavimo ideologiju i prazne priče!
Dakle, nemojmo više da ponavljamo greške iz prošlosti! Budimo u kontaktu, poveživmo se, organizujmo se i – biće nam mnogo bolje SVIMA! Velika pomoć bi bila kada biste podržali Pokret za razvoj Srbije – učlanjenjem!
Dakle, odgovornost za očuvanje srpstva je na državi, Vladi, političkim partijama, Crkvi, NVO, dijaspori – klubovima, organizacijama, pojedincima… – svima nama.
Nadam se da će moji praunici moći s ponosom da ističu da su SRBI!
Diplomirani turizmolog
Branislav Bajagić
www.seoski.in.rs
p.s. Ovo pismo poslao sam na sve email adrese dijaspore koje sam mogao naći.
