„Ovakav režim nije moguć bez podrške Evropske unije“: Javne ličnosti iz Srbije uputile pismo zvaničnicima EU

„ovakav-rezim-nije-moguc-bez-podrske-evropske-unije“:-javne-licnosti-iz-srbije-uputile-pismo-zvanicnicima-eu
„Ovakav režim nije moguć bez podrške Evropske unije“: Javne ličnosti iz Srbije uputile pismo zvaničnicima EU

Beograd, 28. januar 2025.

Poštovani,

Obraćamo Vam se kao zvaničnicima Evropske unije, izabranim predstavnicima evropskih politika i evropskih vrednosti, one Evrope koja je i naš kulturni prostor i politički jedina prihvatljiva zajednica građana i naroda, a u nameri da izrazimo duboku zabrinutost povodom aktuelne političke situacije u Srbiji.

U trenutku dok ovo pišemo, aktuelni režim u Srbiji duboko je uzdrman studentskim i građanskim protestima izazvanim smrću petnaest osoba, prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a što je ishod očevidnih koruptivnih radnji.

Svi uvidi u uzroke tog zločina vode direktno ka vrhu države. Studentska pobuna, blokade fakulteta u celoj Srbiji, time podstaknute obustave rada i masovne demonstracije građana šalju jasnu poruku da vladavini korupcije jednom za svagda mora da dođe kraj.

Ono što nas, međutim, kao građane Srbije, dodatno onespokojava i što je i jedan od povoda za ovo pismo, jeste činjenica da vladavina ovakvog režima svih ovih godina ne bi bila moguća bez, nažalost, vrlo ambivalentne i nedosledne politike Evropske unije prema Srbiji, što se proteklih godina neretko svodilo na otvorenu podršku vlasti Aleksandra Vučića.

Naime, Evropa, od čijih fondova i tržišta, uostalom, dobar deo privrede Srbije već više od dvadeset godina zavisi, kao da sistematski skreće pogled sa neugodnih i suštinski antievropskih odlika aktuelne srpske vlasti.

U Srbiji pod Vučićevom vlašću, progone se pojedinci iz državnih struktura koji se usude da se otvoreno usprotive kriminalu.

Skrivaju se dokazi o ubistvima u koje su umešani javni službenici.

Pripadnicima policije koji razotkrivaju državni kriminal, preti se ubistvom, a policajci koji u policijskoj stanici do smrti pretuku čoveka privedenog radi saslušanja, ostaju na slobodi.

Radnicima se preti otkazom u slučaju da odbiju pokornost partijskim direktorima i učešće na skupovima podrške režimu.

Privode se, hapse, prate i prisluškuju aktivisti, studenti, profesori, novinari, pripadnici opozicionih stranaka, a oslobađaju odgovornosti režimski batinaši i stranački aktivisti Srpske napredne stranke organizovani da napadaju građane.

Ipak, vlast Aleksandra Vučića, od strane ključnih aktera evropske politike, javno je podržana, ili u najboljem slučaju tolerisana, u postupanjima koja su u potpunoj suprotnosti sa elementarnim evropskim vrednostima.

Na potpunu režimsku kontrolu medija sa nacionalnom frekvencijom, na paralisan pravosudni sistem, na lažirane biračke spiskove, pa čak i na terorističke napade na Kosovu sprovedene od strane lica koja u Srbiji imaju zaštitu države i ostvaruju milionske profite, Evropska unija gleda kao na efemeran, sekundarni problem.

Kratkovido se, zarad distanciranja Srbije od ruskog uticaja, nudi geopolitički zagrljaj jednom prevrtljivom i opasnom režimu i njegovom kriminalnom vođi, koji sopstvenim građanima javno preti paravojnim formacijama proruskih ekstremista zakletih krvlju da brane njegovu vlast.

U okolnostima velikih svetskih previranja, Evropa, svi njeni politički akteri, pa i evropska javnost, morali bi da imaju u vidu, sa nespornom jasnoćom, da je Srbija pod vlašću Aleksandra Vučića jedna bezbednosno nestabilna i opasna teritorija, na kojoj se, nažalost, aktuelna evropska indiferentnost, permanentni ruski uticaj i delovanje organizovanog kriminala susreću u održavanju jednog otvoreno kriminalnog režima, koji, po svemu što je dostupno u analizi političkog trenutka, predstavlja ozbiljnu pretnju, ne samo za ostvarivanje elementarnih prava građana Srbije, već i za regionalnu, pa i evropsku, bezbednost i stabilnost.

O tome govore i mnoge pretnje upućene građanima Evropske unije na tlu Srbije, pa i nedavno iživljavanje srpske policije nad državljanima Hrvatske, Slovenije, Rumunije, kao i Severne Makedonije i Albanije, i njihova deportacija iz Srbije bez ikakvog pravnog osnova.

Režim, koji zapada u ozbiljnu krizu, sada intenzivno radi na stvaranju potencijala za sukobe u regionu, a uz veštačko podsticanje nacionalistički zasnovanih neprijateljstava i paranoičnih konstrukcija o „stranim agenturama“.

U ovom času, građani Srbije bore se za identične vrednosti koje su u samim temeljima Evropske unije, za vrednosti antifašističke Evrope, Evrope koja vrlo dobro pamti režime crnokošuljaša, propagandnih partijskih medija, sveprožimajuće korupcije, režime koji prete, pljačkaju i otimaju, režime za kojima ostaju ruševine i mrtvi.

Pozivamo Vas da kao uvaženi predstavnici Evropske unije lično preuzmete aktivnu ulogu u podršci slobodnoj, demokratskoj i evropskoj Srbiji, tako što ćete i evropskoj javnosti i institucijama predočiti neophodnost jasne i odgovorne politike Evropske unije prema našoj zemlji, a sa nedvosmislenim akcentom na podršku demokratskim procesima, borbi protiv korupcije, borbi za slobodu medija, i borbi za ponovnu izgradnju nezavisnog, a već čitavu deceniju u potpunosti urušenog, pravosudnog sistema.

U nadi da ćete uvažiti i sa dužnom pažnjom razmotriti naš dopis, te da će sadržaj i poruka ovog pisma dopreti i do građana Evropske unije, koji imaju pravo i obavezu da znaju šta se događa u njihovom neposrednom susedstvu, upućujemo vam srdačne pozdrave.“

Pismo su potpisali

Dejan Atanacković, pisac i aktivista, Ivan Lalić, dramski pisac, Aida Ćorović, istoričarka umetnosti i aktiviskinja, Goran Marković, reditelj, Milica Čubrilo Filipović, novinar, Dušan Petričić, umetnik, Rade Radovanovič, novinar i pisac, Irina Subotić, istoričarka umetnosi, Mirjana Đurđević, književnica, Dušan Teodorović, akademik, Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac, Dubravka Stojanović, profesorka Univerziteta u Beogradu, Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu, Bane Trifunovič, glumac, Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Univerziteta u Beogradu, Prof dr Vladimir V. Vodinelić, profesorka Univerziteta u Beogradu, Ljubodrag Stojadinović, novinar i pisac, Petar Peca Popović, novinar, Biljana Vilimon, slikarka, Nenad Kulačin, novinar kolumnista, Marko Vidojković, pisac, Kokan Mladenović, reditelj, dr Tatjana Verbić, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu, Stevan Filipović, reditelj, Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i pisac, Marija Srdić, aktivistkinja, Nenad Kostić, akademik, dr Zoran Radovanović, redovan profesor u penziji Univerziteta u Beogradu, Nebojša Romčević, dramaturg, Vesna Pešić, sociološkinja i političarka, Ana Kotevska, muzikolog, Biljana Stepanović, ekonomistkinja, Dubravka Marković, novinar, Tamara Džamonja Ignjatović, Jelisaveta Tatić Čuturilo, scenografkinja, Tamara Tripić, DD Mreža, Ana Hegediš Lalić, novinarka, Dinko Gruhonjić, profesor i novinar, Maja Lalić, arhitektkinja, Marko Lađušić, umetnik i profesor, Ljubiša Jovanović, profesor, Jelica Minić, predsednik Evropskog pokreta, Jelka Jovanović, novinarka i Aleksandar Baucal, profesor univerziteta u Beogradu.

Originalni tekst