Na kućnu adresu usamljene i teško bolesne penzionerke Rade Simić iz Šapca tokom ove nedelje od plemenite čitateljke „Vesti“ iz Australije, B. G. iz Adelejda, stigla je pomoć od 200 dolara. Preciznije, deo donacije od ukupno 600 dolara, koliko je ova dobra duša sa dalekog kontinenta izdvojila za ugrožene zemljake u otadžbini.
– Šta čovek da kaže na ovako divan gest žene koja me ne zaboravlja i pomaže mi i bukvalno da preživim? Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem sve ono što mi je na srcu i koliko sam zahvalna. Svaki njen dar je poput leka za moju ranjenu dušu. Kad to kažem, ne mislim samo u materijalnom, već u onom drugom, ljudskom smislu koji je važniji. Šaljem joj svu ljubav ovog sveta, dobro zdravlje i sreću. Na mene, osim dobrih ljudi, poput te divne žene, nema ko da misli, ko da mi pruži čašu vode kad mi je najgore. U mom socijalnom stanu samo tuga stanuje. Zahvaljujući njenoj podršci neću gladovati i imaću za najosnovnije lekove, a to mnogo znači – kazala je Rada za „Vesti“ pošto je dar stigao u njene ruke.
U nastavku razgovora sa ovom namučenom ženom, koju život nije nijednog trena mazio, saznali smo i da je u međuvremenu dobila uput za snimanje trbušnog dela tela, jer su lekari posumnjali na karcinom, budući da je Rada stalno u teškim bolovima.
– Činjenica je da sam još slaba i da često po čitav dan provedem u postelji. Na noge mogu jedino uz pomoć štaka, ali ni to nije neka uteha, jer se posle samo nekoliko koraka po stanu, umorim i ne mogu dalje. Upravo to je i bio najveći alarm za lekare. Zato su mi zakazali snimanje i analize. Sumnjaju na karcinom. Ne znam šta da očekujem, mogu samo da molim Boga da, ipak, nije to u pitanju. Znam samo da me u ovom životu drže ljudi izdaleka, koje nikad neću imati priliku da upoznam. Zato kad me bolovi popuste za sve one koji su mislili na mene i pomogli mi upalim sveću za zdravlje. Ne znam šta bih drugo mogla. Hvala svima do Boga – rekla je Rada Simić, kojoj naši verni čitaoci pomažu da preživi već više dve godine.
Podsećanja radi, obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe, a kada joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, na stomak joj je izvedena stoma. Pored toga ima brojne zdravstvene probleme s kičmom, ali i s visokim šećerom. Situacija je sve teža kako vreme i godine odmiču, a ona sve nemoćnija.
– Strahujem od najgoreg i mislim da me ovog puta čekaju strašne vesti. Trebalo bi da uradim skener abdomena i male karlice, ali ja za to nemam novca. Ono što su mi lekari zakazali je tek za nekoliko meseci, a i veliko je pitanje kad bih došla na red, budući da zdravstvo sada zbog pandemije korona virusa u potpunosti drugačije funkcioniše i da će mnogi od nas koji su hronično bolesni, osetiti ozbiljne posledice zbog toga. Jedino što mi ostaje je opet nada u dobre ljude i njihovu zdušnu podršku. Nemam nikoga drugog osim njih i „Vesti“ zahvaljujući kojima sam još u životu – rekla je Rada Simić.
Samo tuga do neba
Penzija Rade Simić iznosi svega 110 evra, a kada joj se od toga oduzmu rate po dugovanju za struju, grejanje i kredit od prethodnog lečenja karcinoma, njoj ostaje svega 20 evra da se snađe kako ume i zna. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od opštine.
– U ova moja četiri zida skoro da nema ništa. Ne znam ni sama kako dane provodim. Dođem do prozora, pa posmatram svet koji žuri i juri nekud, nasmejana lica onih koji piju kafu u kafiću i sve me to dotuče… U posetu mi nema ko i to je ta sumorna svakodnevica kojoj se kraj ne nazire – rekla je Rada, glasom punim bola.
Novi darovi ista dobrotvorka
Iako smo već zabeležili da je plemenita B. G. iz Adelejda uputila ukupno 600 dolara, od kojih je po 200 dolara izdvojila za Radu Simić, ali i korisnike narodnih kuhinja na Kosmetu i Vučetu Raičevića sa Peštera, samo nekoliko dana nakon toga, uputila je novu donaciju. U pitanju je pomoć od 400 dolara od kojih je ponovo po 200 dolara namenila korisnicima narodnih kuhinja DO „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice, ali i bolesnoj samohranoj majci Snježani Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša. Uz novčani dar stiglo je i pismo u kome između ostalog piše:
„Poželela sam da pomoć ponovo pošaljem za naše ugrožene zemljake u otadžbini. ‘Vesti’ volim i redovno ih čitam, pa sam tako i saznala da je moja prethodna donacija stigla na pravu adresu i da će biti uručena onima kojima je namenjena što me raduje, kao i ova koju sada šaljem. Vama i svim štićenicima želim sve najlepše u životu.“
Po već ustaljenom običaju, narednih dana novinari „Vesti“ zabeležiće i uručenja preostalih donacija koje je uputila nevoljnicima o kojima često pišemo, kako bi na taj način podelila radost s njima.
Чланак Ovde samo tuga stanuje се појављује прво на Vesti online.
