Beograd — U Srbiji probleme rešava nužda, a ne politika, ovde se cedi drenovina dok nužda ne kaže da tako više ne može, smatra ekonomista Vladimir Gligorov.
On je govoreći o neophodnim ekonomskim reformama rekao u „Kažiprstu“ B92 da se takvo ponašanje videlo i kod normalizacije odnosa sa Kosovom i u drugim slučajevima.
„Ovde imate politiku koja ne rešava probleme, već rešenja daje kada je na to natera nužda. To ovde nije slučaj samo kada je u pitanju ekonomija, tako je i sa Kosovom, i sa Evropskom unijom…“, kaže Gligorov.
Istraživač bečkog Instituta za međunarodno studije kaže da ne može da oceni kada će ta nužda naterati da se pristupi sprovođenju reformi, ali je uveren da stvari ovde tako funkcionišu.
„Da li je to u martu, junu ili 2015. godine, ja ne znam, ali tako stvari ovde funkcionišu. Ne znam koji stepen nužde je neophodan i to je zaista teško reći. Ako imate zemlju koja živi bez ozbiljnijih potresa, ako postoji rešenje odlaska napolje, što je ovde često slučaj, ako nemate socijalnu osetljivost, to onda može dugo da traje. Postoje neuspešne zemlje koje tako traju decenijama“, kaže Gligorov.
Gligorov kaže da je spisak problema u srpskoj ekonomiji jasan, kao i da izbor rešenja postoji i da on nije prevelik.
„Problemi mogu da se odlože rekonstrukcijom, izborima, ali kada se sve to završi, morate da vidite imate li rešenje ili će to neko drugi da radi“, kaže Gligorov.
„Rekonstrukcija za održavanje tenzije“
Govoreći o činu raspisivanja izbora, Gligorov je rekao da razlog nije ekonomske prirode, kao i da su oni zbog neravnoteže bili očekivani praktično čim su završeni prethodni.
„Pitanje je bilo samo kada će biti raspisani. Rekonstrukcija je bila tu samo da se održi tenzija i da se ostavi utisak da se nešto u tom smislu radi, verovatno i da se zadovolje određeni apetiti. Izgleda mi da se čekalo da počnu preogovori sa EU, pa da se onda ide na izbore“, kaže Gligorov.
On je naveo da reforme kao takve nisu nepoznanica, ali da je druga stvar to što se u njih krenulo u septembru, a bilo je jasno da će se ići na izbore.
Gligorov smatra da to znači praktično odustajanje od reformi, kao i da su ranije planovi bili jasni i eksplicitni, ali da sada kada se sve odlaže na nekih šest meseci samo se govori da „radimo na reformama“, ali da nije jasno kako.
„Ako je bilo jasno da se ide na izbore, svi ti planovi onda nemaju smisla. Ipak, ako ih gledate kao takve, nisu lišeni konkretnosti. Imate projekciju budžeta, koji predviđa promene u radnom zakonodavstvu, koji predviđa stečajne postupke, restrukturiranje javnih preduzeća, komercijalizacija, sve to uz poresku reformu. Sve to je bilo vrlo konkretno i neodvojivo od fiskalne strategije“, kaže Gligorov.
On kaže da su fiskalna strategija, budžet i reforme jedna celina.
„Vi ne možete održati budžet, ako nemate reforme. Ako odustajete od jednog, odustajete i od drugog“, kaže Gligorov.
Za mere koje je predložio bivši ministar privrede Saša Radulović, Gligorov kaže da je u pitanju „prva korpa reformi“.
„Njihov cilj je rešavanje urgentnih problema. To je sve kako treba, može se raspravljati o tome da li je svaki predlog na svom mestu, kada u nešto treba krenuti, ali ako odustanete, onda se vraćate na istu tačku kao na onu pre izbora“, rekao je Gligorov.
U ovoj situaciji, malo je drugih rešenja, smatra Gligorov i ističe da je evenutalno moguće napraviti dugoročniji makroekonomski okvir uz podršku MMF, samim tim i finansijska olakšanja za sprovođenje reformi.
Prema njegovim rečima investicije opadaju iz godine u godinu, nema privrednog rasta, nezaposlenost raste, dok sa druge strane postoje i problemi finansijskog sektora, dugovanja, nenaplativost, i ako se sada, zbog izbora, odlaže rešavanje tih problema, oni će morati da se reše posle izbora.
Gligorov je naveo da bi MMF, čiji će predstavnici od 26. februara boraviti u Srbiji, mogli da ocene i da reformskih mogućnosti nema, i u tom slučaju će tražiti samo uštede.
„Ako imate pritisak da se štedi onda imate i trajno recesiono stanje koje fiskalnu situaciju čini neodrživom“, rekao je Gligovor upozorivši da bi to moglo da dovoede i do formalnog bankrotstva.
„Vi ne možete probleme u fiskalnom sistemu da rešite time što ćete konstantno da smanjujete plate i penzije, a da sa druge strane nemate povećanje zaposlenih, koji treba da pune budžet i penzijski fond“, zaključio je Gligorov.
