Izraženo sušna jesen prouzrokovala je kasno nicanje svih ozimih kultura, a dug kišni period od kraja aprila pa sve do početka juna doveo je i do pojave bolesti. Ipak, nepovoljne vremenske prilike, ukoliko su na vreme odrađene sve agrotehničke mere, nisu znatno uticale na sam prinos ozimih kultura.
– Što se tiče pšenice prinosi su nešto manji nego prošle godine, negde od 6,5 do 7 tona po hektru, dok je ječam bio preko sedam tona po hektru i pokazalo se da je ove godine bio bolji od pšenice. Ipak, pšenica je donela više nego što smo mi očekivali i ako bih je ocenjivao sa nekom ocenom rekao bih da je ona ove godine bila vrlo dobra, dok je ječam odličan – istakao je vlasnik firme Protein iz Bobote Dragutin Rusmirović.
– S obzirom kakva je bila jesen mogu ovu godinu da ocenim kao dobru kada su prinosi u pitanju. Imali smo tri tretmana bolesti i tri prihrane i na kraju smo došli do rezultata od blizu 7,5 tona po hektru. Kakva su bila očekivanja verujem da bi svi potpisali da imaju takve prinose – kaže mladi poljoprivrednik iz Negoslavaca Milenko Jurišin.
Pšenica u skladištu, cena nepoznata
Iako je žetva gotovo završena mnogi poljoprivrednici još uvek ne znaju koliko će im biti plaćen kilogram najvažnije žitarice.
– Cena još uvek nije poznata, svi nešto nagađaju da se ona kreće oko jedne kune u zavisnosti o kojoj se klasi radi. Jako puno parametara odlučuje, nekad je to bio samo hektolitar, zadnjih godina su uveli i proteine. Ove godine imamo jako dobre proteine, ali nam je hektolitar loš tako da jedno druge veže, a otkupljivači gledaju ono šta njima odgovara. Da bismo dobili dobru cenu moramo imati dobar i jedan i drugi parametar što je jako teško – napominje Jurišin koji je ove godine na svojim parcelama imao 18 hektara pšenice.
Sa druge strane, u firmi Protein vrši se i otkup pšenice kao i ostalih kultura i među prvima izlaze sa svojom otkupnom cenom.
– Najveći deo poljoprivrednika koji imaju slobodnu pšenicu ili ječam dovoze ih kod nas. Isplatu vršimo istog dana, odnosno do 15 časova, a cena je ove godine 95 lipa po kilogramu za pšenicu, dok smo za ječam plaćali pet lipa manje. To je jedinstvena cena za svu pšenicu jer mi ne odvajamo kvalitet – naglasio je Rusmirović.
Iako je pšenica nekada bila strateški važna poljoprivredna kultura i veoma profitabilna, danas je zbog niza okolnosti poljoprivrednici seju u manjim količinama i odlučuju se za neke druge kulture.
– Pšenica je kao kultura postala prezahtevna, šećerna repa je samo nešto više zahtevnija, ali donosi i nešto više novaca. Gotovo svake godine menjamo pristup i hemijamo, gotovo da pred samu setvu odlučujemo šta ćemo da radimo, odnosno da sejemo – kaže Jurišin.
Na takav pristup kod većine poljoprivrednika utiče i sama cena pšenice, ali opet je njena setva neophodna jer svima donosi prve prihode u godini ukoliko zanemarimo državne poticaje.
Pšenica stradala i od leda
Nevolju poljoprivrednicima na jednom delu opština Trpinja, Borovo, Šodolovci i grada Vukovara doneo je i led koji je padao u popodnevnim časovima 7. jula. Mnogobrojni usevi su u potpunosti ili delimično uništeni.
– Jedan deo naše pšenice procenjeno je da je uništen 30 odsto, na jednoj parceli šteta je sto odsto, a u pačetinskom ataru gde smo imali takođe pšenicu ona je u redu jer tamo nije bilo leda. Što se ostalih kultura tiče soja nam je takođe potučena, u kojem postotku ne može se u ovom trenutku govoriti dok se ne izađe na teren. Ove godine smo sve osigurali tako da smo ste strane imali sreće, ali kolika će stvarna šteta biti sada je jako teško reći – zaključio je Dragutin Rusmirović.
The post Ovogodišnja žetva: Kakva je godina prinosi su zadovoljavajući appeared first on srbi hr.
