Nova studija, objavljena u JAMA Neurologi Trusted Source, otkriva da ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji uzimaju dva uobičajena leka protiv dijabetesa imaju smanjen rizik od Alchajmerove bolesti i povezanih demencija.
U pitanju su bili agonisti receptora peptida-1 nalik glukagonu (GLP-1RA), kao što su Ozempic i Vegovi, i inhibitori kotransporter-2 natrijum-glukoze (SGLT2is), poput Jardiancea.
Konkretno, GLP-1RA je bio povezan sa 33% manjim rizikom od demencije, a SGLT2is je bio povezan sa 43% manjim rizikom. Međutim, drugi lekovi za dijabetes nisu bili povezani sa promenom rizika.
Kako su demencija i dijabetes povezani?
Kako prosečna starost stanovništva stalno raste, broj slučajeva demencije raste postepeno. Uprkos decenijama intenzivnog istraživanja, lek je i dalje neuhvatljiv. Iako neki tretmani mogu usporiti napredak, daleko smo od proboja.
Uz ove izazove, ako bi se pronašao efikasan lek, bilo bi potrebno mnogo godina da se izgradi dovoljna baza dokaza i milioni dolara da se stavi na tržište.
Iz ovih razloga, neki istraživači se fokusiraju na postojeće lekove. Ako mogu da identifikuju lek koji se već široko koristi i koji pomaže u smanjenju rizika od demencije, to bi bio mnogo kraći put do šire dostupnosti.
Neka nedavna istraživanja sugerišu da dijabetes tipa 2 i demencija mogu imati neke fiziološke sličnosti, uključujući upalu i oštećenu signalizaciju insulina u mozgu. Ljudi sa dijabetesom takođe imaju veći rizik od razvoja demencije.
Ovo postavlja zanimljivo pitanje: ako lek smanjuje uticaj dijabetesa tipa 2, da li može da smanji i rizik od demencije? Naučnici su sada istražili ovo pitanje, a neki dokazi ukazuju na to da lekovi za dijabetes mogu smanjiti rizik od demencije.
Međutim, kako objašnjavaju autori najnovije studije, potrebno nam je više dokaza. Da bi izgradili najjasniju sliku do sada, koristili su „strožiji metodološki pristup i robusno prilagođavanje zbunjujućim faktorima“.
Lekovi poput Ozempica povezani su sa 33% manjim rizikom od demencije
Da bi istražili, naučnici su pristupili podacima sa Floride, Džordžije i Alabame. Ukupno, ovo je iznosilo 92.160 ljudi starih 50 ili više godina sa dijabetesom tipa 2.
Učesnici su praćeni sve dok nisu umrli ili razvili demenciju, uključujući Alchajmerovu bolest, vaskularnu demenciju, frontotemporalnu demenciju i demenciju Levijevog tela.
Fokusirali su se na tri poređenja:
GLP-1RA u odnosu na druge lekove za snižavanje glukoze u krvi
SGLT2i u odnosu na druge lekove za snižavanje glukoze u krvi
GLP-1RA naspram SGLT2i.
Naučnici su zaključili da su GLP-1RA i SGLT2 povezani sa smanjenim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa lekovima za dijabetes druge linije.
„Upotreba GLP-1RA je bila povezana sa 33% manjim rizikom od [demencije], dok je upotreba SGLT2i bila povezana sa 43% manjim rizikom u poređenju sa drugim [lekovima za snižavanje glukoze]“, pišu autori.
Medical Nevs Todai je kontaktirao Vilijama Kapa, doktora medicine, stručnjaka za dugovečnost i izvršnog direktora Fountain Life, koji nije uključen u ovu studiju.
Kap je podelio svoja razmišljanja o nalazima, rekavši:
„Rezultati me nisu šokirali – ali su dali više poverenja onome što smo posmatrali. Mozak i telo ne stare odvojeno. Metabolički problemi kao što je insulinska rezistencija su povezani sa upalom, oksidativnim stresom i izmenjenim protokom krvi – što sve utiče na zdravlje mozga.“
Kako ovi lekovi smanjuju rizik od demencije?
Iako naučnici ne znaju sa sigurnošću kako GLP-1RA i SGLT2i mogu smanjiti rizik od demencije kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, autori sugerišu neke potencijalne mehanizme.
Na primer, pokazalo se da GLP-1RA:
smanjiti neuroinflamaciju
poboljšati signalizaciju pouzdanog izvora insulina u mozgu
promovišu rast novih nervnih ćelija (neurogeneza).
Slično, SGLT2is može zaštititi mozak:
poboljšanje cerebralnog krvotoka
smanjenje oksidativnog stresa
poboljšanje mitohondrijalne aktivnosti.
Naučnici takođe objašnjavaju da su oba leka povezana sa poboljšanim metaboličkim i vaskularnim zdravljem, od kojih oba mogu da podrže zdravu funkciju mozga.
Pored toga, postoje neki dokazi da ovi lekovi mogu smanjiti nivoe amiloid-beta i tau proteina u mozgu – obeležja Alchajmerove bolesti.
U razgovoru sa Naučnim medijskim centrom, prof. David Strain, MD, FRCP, vanredni profesor kardiometaboličkog zdravlja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji na sličan način nije uključen u studiju, objasnio je da:
„Pokazano je da antagonisti GLP-1 receptora i inhibitori SGLT-2 kontrolišu šećer, a takođe smanjuju upalu (ključni pokretač Alchajmerove bolesti) i smanjuju vaskularni rizik (ključni pokretač vaskularne demencije) više nego što bi se očekivalo samo kontrolom šećera.
„Zbog toga nije iznenađenje što ovi podaci pokazuju manji rizik od demencije kod ljudi koji ih primaju kao deo njene rutinske nege“, nastavio je Strain.
Imamo li dovoljno podataka da izvučemo čvrste zaključke?
Ova studija, koja je analizirala podatke od skoro 100.000 ljudi, podržana je brojnim prethodnim studijama. Međutim, rad objavljen u istom časopisu i istog dana baca mali deo sumnje na rezultate.
Rad u pitanju, takođe objavljen u JAMA Neurologi Trusted Source, predstavlja sistematski pregled i meta-analizu 26 kliničkih ispitivanja uključujući podatke od 164.531 učesnika.
Prema njegovim autorima, „terapija za snižavanje glukoze sa GLP1-RA, ali ne i SGLT2is, bila je povezana sa statistički značajnim smanjenjem demencije ili kognitivnog oštećenja.
Dakle, njihovi zaključci o GLP1-RA odražavaju one iz originalnog rada, ali nisu pronašli isti efekat za SGLT2is. Ovo može biti delimično zbog kratkog trajanja praćenja. Prosečno praćenje studije u meta-analizi i praćenje u originalnoj studiji bilo je manje od 5 godina.
Pošto je za razvoj demencije potrebno mnogo godina, to možda neće biti dovoljno dugo.
„Još je rano i još uvek ne vidimo sve dugoročne podatke“, rekao je Kap za MNT. Ali ono što vidimo je da bi regulisanje insulina i upale takođe moglo usporiti neke od promena u mozgu koje su povezane sa demencijom.
Neizbežno sledeće pitanje je: da li će ovi lekovi smanjiti rizik od demencije kod ljudi bez dijabetesa?
„Ako je korist od smanjenja insulinske rezistencije ili upale, moguće je da bi ovi lekovi mogli biti dobri za ljude bez dijabetesa“, rekao je Kap za MNT pre nego što je ubrizgao malo opreza.
„Samo zato što je nešto dobro za jednu grupu, ne znači da je i za druge. I uvek postoje rizici za dugoročnu upotrebu“, upozorio je on.
Za sada, žiri je – barem delimično – izašao.
Možda ćemo morati da sačekamo duže studije pre nego što izvučemo čvrste zaključke. Ipak, sve je verovatnije da GLP1-RA mogu smanjiti rizik od demencije kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, što je svakako pozitivan nalaz.
Post Views: 43
