pixabay.com
Potrošnja alkohola opada širom sveta, uključujući i Australiju. Prema poslednjim podacima, 31 odsto Ozija smanjilo je količinu alkohola koju su popili u 2019.
Do te godine je blago porastao i broj onih koji su potpuno prestali da piju.
Od 2010-ih, pokreti kao što su „trezni radoznali“ su sve više prihvaćeni, dok je industrija bezalkoholnih pića doživela procvat.
To dolazi pošto se štetnost alkohola sve više prepoznaje.
– Znamo da alkohol i etanol mogu da se smatraju kancerogenim i to klasa 1. Dokazi su zaista jaki o vezi između upotrebe alkohola i rizika od raka – istakla je Kler Hjuz iz Australijskog saveta za rak.
Procenjuje se da je konzumiranje alkohola koštalo Australiju 66,8 milijardi dolara u finansijskoj 2018. godini, dok troškovi zbog prerane smrti izazvane alkoholom čine skoro 26 milijardi dolara ove sume.
Inače, u Australiji se povlače paralele između upotrebe alkohola i duvana, koja je nakon godina ciljanih kampanja i inicijativa, među najnižima među zemljama OECD-a.
Međutim, neki tvrde da istorija konzumacije alkohola i njegov poseban kulturni položaj znače da će slediti drugačiju putanju.
Duga istorija
Otkako su rizici duvana prepoznati, 1950. godine, njegovo kulturno prihvatanje se drastično promenilo. Između 1993. i 2019. godine, broj Australijanaca koji su pušili dnevno opao je sa 25 odsto na 11,2 odsto.
Međutim, Karl Erik Fišer, lekar za bolesti zavisnosti i autor knjige ’Urgentno: Naša istorija zavisnosti’, tvrdi da je alkohol ukorenjen u ljudskoj civilizaciji.
Iako se odnos prema alkoholu promenio tokom vremena, uključujući pokret umerenosti u 20. veku, dr Fišer je mišljenja da je alkohol „dublje u našoj kulturnoj i društvenoj svesti“ zbog toga koliko dugo ljudi piju.
Neka istraživanja pokazuju da ljudi konzumiraju alkohol od 7.000 godina pre nove ere. Poređenja radi, dr Fišer je istakao da je naše prihvatanje duvana kao široko rasprostranjene robe, posebno cigareta, „mlado“ i stoga manje zacementirano u našem kulturnom DNK.
Upravo rasprostranjenost alkohola u ljudskoj istoriji ga, prema njegovim rečima, utiče na manju verovatnoću da će nestati.
– Neurološki, alkohol je poput „opruge puške sačmarice kroz mnoge različite sisteme neuronskih receptora, od kojih su neki veoma moćni sedativi – objasnio je dr Fišer i dodaje da će zbog niza efekata ljudi nastaviti da piju alkohol kompulzivno, uprkos rizicima.
Šta je prepreka?
Prema rečima Terija Slevina, izvršnog direktora Udruženja za javno zdravlje Australije, postoje društvene prepreke za donošenje novih politika vezanih za alkohol.
Zato i smatra da je malo verovatno da će kreatori politike uvesti mere koje se suočavaju sa njihovim ponašanjem u konzumiranju alkohola.
– To su ljudi koji razumeju nauku i znaju je veoma dobro, ali i dalje ne vole da se osećaju neprijatno i razmišljaju o sopstvenom potrošačkom ponašanju. I to je svakako slučaj sa donosiocima odluka, političarima i kreatorima politike u vladi – istakao je Slevin.
Šta je rešenje?
I dok je danas lako pronaći dokaze za povlačenje jasne veze između upotrebe duvana i raka pluća, prema rečima dr Fišera, iako je neosporno da alkohol ima izuzetno negativne efekte na javno zdravlje, izaziva velike probleme i povećava rizik od raka i svih vrsta drugih komplikacija, komplikovanije ga je povezati sa dugoročnim zdravstvenim uticajima.
Zato i sugeriše da bi fokus trebalo da bude pokušaj da se uspostavi uravnotežen odnos sa alkoholom, što će reći da treba da razumemo značaj alkohola koje je imalo u istoriji, ali i da budemo svesni da prekomerno opijanje pričinjava značajnu štetu.
Potrebna vam je podrška?
Ukoliko imate problema sa alkohol i ako vam je potrebna podrška:
– razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse;- dogovorite razgovor sa odgovarajućim, obučenim savetnikom;
– obratite se Fondaciji za alkohol i droge na 1300 85 85 84;
– obratite se Anonimnim alkoholičarima na 1300 222 222;
– pozovite Lifeline na 13 11 14.
