Bio sam odojce ,
Moja Mati uzalud
Cedila je usahle dojke
Nad mojim bolnim zdrelom.
Strah i haos s` neba i zemlje ,
Sprzeno bilje u oporom dimu
Zaustavili su izvor sto je spajao
Slatkim gutljajima , NAS dvoje.
Jos cujem ,
Kako suze s`najdrazeg lica padaju sumno
I nadjacavaju rafalnu jeku.
Jos cujem,
Grcaj otkinut s`strune belog grla
Dok drhtave ruke me polazu
I suva prasina sa skripom sipi
Na moje telo ,
Moja posmrtna odeca.
Kao krajputas ostadoh uz drum,
U traktorskoj brazdi
Koja me primi kao zasad,
Umesto razi i zita
Mesto buduce izostale setve sto je poranila ,
Te avgustovske prerane Jeseni.
A dusa kao nezrela jabuka vinuta
S` te povrsine zala i ko zlatna igla
Kroz slojeve plamena pade
Na skute Bogorodicice , svih nas preranio uzbranih ,
Majke.
Lagana slete medj`okup malenih.
Na Njeno krilo sto iznova okuplja ,
Ponovo,
Nas okupane novim sjajem s tegobna puta…
S dna kraskih jamovina Like,
Korduna, Banije
Od Stare Gradiske
Od Jasenovca pristigle.
Pribira nase suzice sa staza Krajine ,
Siska, izbeglicke kolone.. do Gline , ..i dalje…
(Ljiljana Predic Joksic)
