Sedamdeset godina od najjačeg pokušaja Jevreja koji su preživeli holokaust da se osvete nacistima, njihov vođa žali za samo jednom stvari – njegove osvetničke operacije nisu zapravo ubile ni jednog nacistu, piše Guardian.
Josif Harmac je jedan od nekoliko preživelih jevrejskih „osvetnika“ koji su sproveli operaciju masovnog trovanjabivših vojnika SS-a u američkom zarobljeničkom logoru 1946. godine. U toj operaciji je otrovano oko 2.200 Nemaca, ali službeno nije potvrđena nijedna smrt.
Nedavno otkriveni američki vojni izveštaj koji je završio u rukama Associated Press-a otkrio je da su se Jevreji – osvetnici koristili ogromnim količinama arsenika koje su mogle da ubiju na desetine hiljada ljudi.
Međutim, ipak je takva poruka osvete odjeknula širom sveta, a pogotovo za vreme stvaranja nove države Izraela1948. godine.
„Nismo hteli da se vratimo u Palestinu, a da ništa ne učinimo“, rekao je Harmac u svom stanu u severnom delu Tel Aviva. Izgubio je većinu svoje porodice i rodbine u holokaustu.
Uprkos velikoj želji za osvetom nakon Drugog svetskog rata, većina preživelih nije imala snage ni volje da se ozbiljno posveti nekakvom načinu osvete. Grupa od pedesetak ljudi, mladića i devojaka – boraca iz pokreta otpora, nije mogla da sedi prekrštenih ruku i da puste da kriminalne radnje prođu nekažnjeno.
„Zadatak je bio jednostavan – ubiti Nemce“, rekao je Harmac. Koliko Nemaca? „Koliko god možemo da ih ubijemo,što više“, brzo je odgovorio. Prvu ideju koju je opisao Harmac smislio je borac pokreta otpora i pesnik Aba Kovner – trovanje vodovodne mreže grada Nirnberga.
Međutim, ipak je postojao zdrav razum pa su neki osvetnici smatrali da će umreti previše nevinih Nemaca i da će se tako uništiti podrška sveta za državu Izrael. Kada je Kovner zaplovio prema Evropi s otrovom, privukao je pažnju britanskih nadležnih službi, pa je morao da baci otrov u more.
Ubrzo je počelo da se razmišlja o planu B, ograničenoj operaciji koja je ciljala na najgore nacističke izvršitelje tokom Drugog svetskog rata. Članovi navedene grupe u tajnosti su počeli da rade u pekari koja je snabdevala zarobljenički logor Stalag 13 blizu Nirnberga. Dana 13. aprila 1946. godine, koristeći se otrovom Kovnerovih saradnika, tri člana grupe su dva sata premazivala hleb arsenikom. Cilj je bio ubiti 12.000 SS vojnika, a Harmac je vodio operaciju van pekare.
„Ova grozna tragedija je trebalo da se zaboravi, a ako ne kaznite kriminalce za počinjena dela, kriminal će i dalje da se širi“, objasnila je Dina Porat, glavna istoričarka u izraelskom memorijalnom centru Jad Vašem koji će objaviti knjigu o „osvetnicima“.
Vlasti u Nirnbergu zbog nemačkih zakona posle su istražile slučaj oko Harmaca i Leipke Distal, koji su u tajnosti radili u pekari mesecima. Detalje su objavili u dokumentarnom filmu 1999. godine. Istraga je zaključena, a iako je postojao motiv za pokušaj ubistva, tužba nikada nije podneta zbog „vanrednih prilika“.
Prema nekada tajnom dokumentu američke protivobaveštajne službe, količina arsenika koja je upotrebljena trebalo je da prouzrokuje veliki broj mrtvih. U memorandumu iz 1947. godine, koji je označen kao „poverljiv“, istražitelji su napisali da su u pekari pronađene tri boce s vrućom vodom i torba u kojoj su se nalazile još četiri boce. Tokom analize sadržaja otkriveno je da je u bocama bila količina arsenika pomešanog s lepkom i vodomdovoljna za smrt oko 60.000 ljudi.
U drugom poverljivom dokumentu, hemičar koji je pozvan da pomogne u istrazi napisao je da je pronađeno 10 kilograma čistog arsenika. Laboratorijski istražitelji izjavili su da je arsenik pronađen na dnu, vrhu i na bočnim stranama hleba, a doktori iz logora izjavili su da su SS-ovci pokazali simptome kao da imaju koleru, uz povraćanje, proliv i osip. U izveštaju je napisano da je najveća količina arsenika bila 0.2 grama, a to je smrtonosna količina za čoveka – 0.1 do 0.3 grama.
Ni danas, 2016. godine, nije jasno zašto otrov nije ubio naciste. U službenoj teoriji stoji da su zbog žurbe osvetnika slojevi hleba bili premazani pretanko, a u drugim teorijama stoji da su nacisti odmah osetili da nešto ne valja s hlebom, pa niko nije hteo da ga jede.
Nakon napada, Harmac, Distal i ostali su morali hitno da pobegnu. Na granici s Čehoslovačkom susreli su se s Jehudom Maimonom, preživelim logorašem iz Aušvica koji je izgubio roditelje u logoru. On ih je prokrijumčario na sigurno, pa su uskoro završili u Palestini.
Iz staračkog doma van Tel Aviva, 92-godišnji Maimon gleda sa zadovoljstvom na svoj zadatak osvete.
„Bilo je jako važno stvoriti ovakvu grupu. Ako sam zbog nečega ponosan, to je zasigurno to što sam bio član grupe“, rekao je. „Ne bih sebi mogao da oprostim da sam se nakon rata samo vratio svojoj svakodnevnoj rutini bez razmišljanja o tome da uzvratim Nemcima za sve zlo što su učinili. Bilo bi grozno da se tim životinjama nije odgovorilo“, izjavio je Maimon.
