Артур Шопенхауер (Arthur Schopenhauer 1788-1860) немачки филозоф идеалиста, класични представник метафизичког песимизма, аутор је неколико немачких палиндромних речи и најпознатијег немачког израза који може једнако да се чита и уназад
Према његовом учењу човекова суштина је у интуицији, а интуиција се испољава путем воље. Воља је у основи свега, она је господар који све покреће, а интелект је само њен слуга.
Воља је слепи нагон који настаје из недостатка и никада не може бити до краја задовољена, Због тога је живот вечита патња, а овај свет је најгори могући свет. Увек када се оствари нека тежња, јави се досада, због чега Шопенхауер дефинише човеков живот као смену бола и досаде.
Историја човечанства је бесциљно лутање без напретка и једини излаз је у акетизму, одрицању од живота и у нирвани. Човек може да се ослободи те боли и побегне од безразложног света и безинтересним доживљајем уметности.
Главно Шопенхауерово дело је „Свет као воља и представа“, а његово филозофско учење добило је већи значај тек пред крај његовог живота и после смрти.
У рукописима из Шопенхауеровце заоставштине могу се пронаћи примери његових осврта на питања језика („über den argen Unfung, der in jetziger Zeit mit der deutschen Sprache getrieben wird“):
„Савршенство језика подразумева да се у њему свака мисао може презизно и јасно изразити, са свим својим нијансама и променама, како граматичким, тако и лексичким.„
Он затим наводи о чему треба водити рачуна да би немачки језик био савршен и како немачке писце види као мајсторе са маказама којима уређују детаље.
Према Гинисовој књизи светских рекорда из 1997. најдужа немачка палиндромна реч је „Reliefpfeiler“ („стуб са рељефом на себи“), која се приписује Артуру Шопенхауеру (1788-1860). Са становишта историје уметности и књижевности ова реч нема неки већи значај, али је изузетно популарна због своје дужине и јасног смисла. Наведена је као пример у велико Мејерсовом лексикону из 1905. године .
Други немачки палиндром који се приписује Артуру Шопенхауеру јесте реч „Marktkram“ (Тржишне ствари), али далеко најзначијнији и најпознатији јесте израз „Ein Neger mit Gazelle zagt im Regen nie” („Црнац са газелом не оклева на киши.“), за кога многи немачки извори из 19. века тврде да је реч о његовом ауторству.
Далибор Дрекић
Извори: Meyers Großes Konversations-Lexikon, Band 15. Leipzig 1908, S. 331.