Razvijene zemlje sveta odavno su uvidele kolika je moc i snaga u intelektualnom kapitalu jedne nacije. Zbog toga su neštedimice ulagale u naucni i visokoobrazovni sektor. U Jugoslaviji se, nažalost, odvijao suprotan proces, tokom poslednje decenije dvadesetog veka neviden talas strucnjaka iz svih sfera odlio se iz zemlje i opustošio nauku, kulturu, sport, obrazovanje…
U potrazi za boljim uslovima života i profesionalnog usavršavanja, sklanjajuci se od ratnih strahota, izolacije, ili siromaštava, veliki broj mladih i obrazovanih ljudi napustio je Srbiju, ali ne i viziju da ce se jednog dana vratiti u domovinu. Sada, kada su se konacno stekli uslovi za povratak Srbije na medunarodnu scenu, mnogi od njih žele da u tome ucestvuju i daju svoj doprinos.
Ovi motivi podstakli su i nekolicinu intelektualaca, profesora mlade i srednje generacije, koji su svi diplomirali ili predavali na univerzitetima u inostranstvu, da formiraju Grupu eksperata za prosperitet Srbije.
– Ideja za ovaj projekat rodena je još krajem osamdesetih, na Univerzitetu Perdju u Americi – objašnjava prof. dr Jovan Filipovic, izvršni direktor i jedan od inicijatora GEPS. – Ova prestižna visokoškolska ustanova broji više od 60.000 studenata. Nije, dakle, neobicno da se medu njima nade i šezdesetak Srba, od kojih je nas nekoliko došlo iz Jugoslavije na postdiplomske studije, a ostali rodeni u Americi, ali poreklom naši zemljaci. Vec tada nam se ucinilo da je „srpska pamet“ prilicno razudena i rasejana po svetu i pocela je da se razvija vizija o stvaranju asocijacije, koja ce da okuplja ekspertske potencijale celokupnog srpskog narroda, a za dobrobit svih nas.
Uz Jovana Filipovica i njegovu suprugu Jelenu,ovo „jezgro“ su cinili i prof. Aleksandar Teodorovic, hemicar, koji je godinama radio postdoktorat sa nobelovcima, a zatim se vratio u Kragujevac, gde i danas živi; zatim dr Natalija Micunovic, zamenica izvršnog direktora GEPS i mnogi drugi. Od njih, koji su se vratili, i kolega koje su ostale u inostranstvu, potekla je ideja da se osnuje ova nestranacka, nevladina i neprofitna organizacija.
Vizija – Srbija
Jedan od prvih koraka bilo je formiranje ekspertske baze podataka, evidencije svih naših ljudi, koji rade na fakultetima, institutima i razvojnim jedinicama velikih ljudi u svetu.Snalazeci se na razne nacine, inicijatori su sakupili podatke o 4.500 eksperata, a procenjuje se da ih ima bar još toliko. U planu je izrada slicne baze podataka za sportiste, ljude iz kulture, umetnosti…
O velikom znacaju i perspektivi GEPS recito govori i autoritet ljudi koji su u njegovom Upravnom odboru: prof. dr Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradana Skupštine SRJ, dr Milan St. Protic, ambasador SRJ u SAD, svojevremeno i sam doktorirao na Univerzitetu Santa Barbara; prof. dr Miroslav Kopecni, ambasador u Slovackoj, nekadašnji direktor „Vince“. Tu je i prof. dr Veljko Milutinovic, sa Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu, covek koji je citavu deceniju predavao na univerzitetima u inostranstvu, a od toga punih sedam godina na Perdju univerzitetu.
Upoznati projekte
– Jedan od clanova našeg Upravnog odbora je i prof. dr Sintija Tomovic, takode sa Perdju univerziteta, izvanredna žena, udata za Srbina, prof. dr Miletu Tomovica – objašnjava naš sagovornik. – Tu je i dr Jovica Riznic, clan kanadskog borda za nuklearnu energiju, kao i prof. dr Branislav Vidakovic, DŽordžija univerzitet, jedan od vodecih mladih statisticara u Americi.
Podršku i doprinos radu Grupe daje i njegova supruga Dara Vidakovic, koja je profesor na istom univerzitetu, zatim dr Vojin Rakic sa holandskog Instituta za visoko obrazovanje. Srpski akademski klub, koji okuplja 250 uglednih lekara i advokata iz Cikaga spreman je takode da se ukljuci u rad GEPS.
Vizija ove organizacije je prosperitetna Srbija i njeno pozicioniranje na medunarodnoj sceni u skladu sa potencijalima, koje ima. Dr Jovan Filipovic istice da su ti potencijali, suprotno opštem stavu, još uvek prilicno ocuvani, pogotovo ljudski resursi. U prilog tome govore iprocene da naucno-istraživacki pogon Srbije broji 10.000 ljudi, ukljucujuci tehnicka lica, a samo u „Vinci“ ima 300 doktora nauka.
GEPS treba da pomogne njihov ravnopravan nastup na svetskom tržištu projekata i konkursa, sponzorstva, donacija; da našim naucnim i obrazovnim institucijama omoguci koordinaran izlazak na medunarodnu scenu; da organizuje posete stranih delegacija, domace i medunarodne skupove…
Ponuda dr Batrica Pešica
O velikoj želji Srba u rasejanju da pomognu zemljacima u otadžbini svedoce i brojni pozivi, koje je prof. Filipovic primio iz celog sveta. Nedavno se javio prof. dr Batric Pešic, sa Univerziteta Ajdaho, koji ima mogucnost da dodeli tri stipendije ambicioznim mladim ljudima. Zatražio je od GEPS da napravi izbor ovih studenata, jer mu je stalo da stipendije dobiju naši ljudi, kvalitetni i vredni, uprkos tome što je velika zainteresovanost studenata iz Azije.
Prvi takav skup bice održan u Beogradu od 16. do 20. juna, pod nazivom „Univerziteti i nauka u uslovima tranzicije u Srbiji“. Ocekuje se veliki broj ucesnika iz zemlje, zatim intelektualne srpske dijaspore, kao i stranaca: Amerikanaca, Kanadana, Slovaka, Grka, Holandana, Španaca, Makedonaca. Želja GEPS je da ovi susreti domace i svetske „pameti“ postanu tradicionalni, što bi za Srbiju i srpski narod u celini bilo od neprocenjive koristi.
Na Internetu ce se ovih dana pojaviti i sajt GEPS, preko koga ce svi zainteresovani moci da dobiju potrebne informacije, kao i prijavu za ucešce na ovom naucnom skupu.
– Naši ljudi u inostranstvu žele i mogu da pomognu u oblasti obrazovanja i naucnog usavršavanja. Oni imaju pristup skoro svim stranim fondovima, ili medunarodnim organizacijama (Evropska unija, UN). Postoje u svetu mnogi projekti za koje se ovde i ne zna da postoje, ili su informacije fragmentirane, nedovoljne… – objašnjava dalje dr Filipovic.
Virtuelni univerzitet
U ovom trenutku postoji veliki pozitivan pritisak srpske dijaspore da se formira „virtuelni univerzitet“ – kaže dr Jovan Filipovic. – Nastava bi se odvijala posredstvom telekonferensinga i ostalih sredstava sve popularnijeg „ucenja na daljinu“. Postojala bi potpuna interakcija, mogucnost da postavljaju pitanja, dobiju odgovore, ili budu ispitani. Postoji i intencija da se na slican nacin formiraju i takozvane Balkanske studije, na kojima bi predavali i profesori iz Beograda. I jedne i druge studije bile bi otvorene i za strance.
– Eksperti ce nam pomoci da dodemo do saznanja o tim projektima, kao i da „udemo“ u njihovu realizaciju. Želimo takode da našim ljudima u Srbiji pomognemo da se informišu kakve sve mogucnosti za njihovo profesionalno usavršavanje postoje u svetu, kako da konkurišu, ili istaknu svoju ekspertizu. Stranci, s druge strane, imaju interesa da nam omoguce ucešce u pojedinim projektima, vec i zbog same cinjenice da je ovde radni sat tehnicara izmedu pet i osam, a u Americi 80 dolara.
– Naš cilj je ne samo da pomognemo da mladi ljudi odu na usavršavanje, vec i da ostanu deo ovog našeg miljea, spremni da sutra i oni „povuku“ nekog studenta iz domovine – objašnjava profesor Filipovic.
Intelektualni povratnici
Razmena informacija, protok ideja, pracenje svetskih naucnih dostignuca u svim oblastima, bice prioriteti ove organizacije, koja ce svoju saradnju sa dijasporom bazirati na principu partnerstva. U ovoj neprofitnoj asocijaciji želja pokretaca je da svako nade svoj licni i patriotski interes. Glavni izvor finansiranja ocekuje se da ce biti projekti, a ne donacije. Odredena pomoc, koja je u samom startu neophodna, vec je stigla od nevladinih organizacija, a pokrovitelji citavog poduhvata su i prof. dr Gašo Kneževic, republicki ministar prosvete i prof. dr Dragan Domazet, ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Srbije.
– Naše su ambicije da ova organizacija postane središte u kome ce se sticati i razmenjivati sve naucne informacije iz zemlje i dijaspore. Utoliko pre što okosnicu GEPS cine intelektualni povratnici, koji odlicno poznaju situaciju u domovini, ali i prilike u inostranstvu – istice na kraju dr Jovan Filipovic. – „Pamet za demokratsku Srbiju“ – moto predstojecegnaucnog skupa, odražava i osnovnu zamisao GEPS, ciji mladi ljudi, obrazovani i vrlo dinamici organizatori, ne sumnjaju u uspeh projekta i dobrobit, koju ce on doneti srpskom narodu u celini.
