Žene u crnom će 6. aprila od 15:30 do 16:30 na Trgu Republike u Beogradu, obeležiti 25 godina od kada je na Bosnu i Hercegovinu izvršena oružana agresija, odnosno zločin protiv mira i čovečnosti. Ulična akcija se održava 6. aprila 2017. godine (15:30 – 16:30) na Trgu Republike u Beogradu u crnini i ćutanju, a izvode je Žene u crnom zajedno sa umetničkim kolektivnom Dah teatar.
Posle priznanja BiH kao nezavisne države, 6. aprila 1992. godine, usledila je opsada Sarajeva od strane srpskih oružanih formacija. I pored toga što je UN proglasio grad Sarajevo zaštićenom zonom, započela je opsada grada koja je trajala 1475 dana, tokom koje je ubijeno preko 11.000 odraslih i preko 1.600 dece, a ispaljeno preko 480.000 projektila.
Prve žrtve u multinacionalnom Sarajevu ble su žene – ubijene su Suada Dilberović i Olga Sučić. Komandant snaga bosanskih Srba Ratko Mladić, finansiran i usmeravan od srpskog režima, naredio je da se ne biraju ciljevi u Sarajevu, koje je postalo simbol za divljačko uništavanje gradova u ratu…
Agresija na Bosnu i Hercegovinu bila je sastavni deo Miloševićeve državne politike. U ime te politike i zločinačkog projekta Velike Srbije ubijani su civili, koji su i proterivani, odvođeni u konc-logore zbog njihove nacionalne i verske pripadnosti. Svrha toga bilo je zauzimanje njihove zemlje, pljačkanje materijalnih dobara, otimanje i prisvajanje tuđih kuća i stanova i zatiranje tragova kulturnih i civilizacijskih tekovina.
U Međunarodnom sudu pravde marta 2017. godine odbačena je revizija presude za genocid koju je podnela BiH protiv Srbije. Međutim, to ne sme da bude izgovor Srbiji da izbegne suočavanja s odgovornošću za prošlost – za zločine počinjene od srpskih oružanih formacija u Sarajevu i u celoj BiH. Odbacivanje revizije ne sme da donese nova poniženja za žrtve, za optuživanja žrtava i onih koji ih podržavaju da ‘gledaju samo u prošlost’. To je cinično i okrutno, imajući na umu da su sveprisutne i žive traume i posledice te prošlosti, jer i država i društvo u Srbiji odbijaju da se suoče sa teretom nasilja i zlodela u prošlosti, pre svega zločina počinjenih u naše ime.
Zato mi, Žene u crnom, nećemo prestati da pamtimo stradanja ljudi u Sarajevu, ubijanje grada, nećemo prestati da izražavamo solidarnost i saosećanje sa žrtvama, poštovanje i pijetet prema žrtvama. Nećemo prestati da tražimo odgovornost za zločine počinjene u BiH. Imamo pravo da neprekidno postavljamo pitanja o prošlosti, uznemiravamo političke elite, kao i celokupno društvo. Uverene smo da se bez promišljanja onoga što se desilo u prošlosti, bez preispitivanja odgovornosti za ono što se desilo, ne mogu graditi ni sadašnjost ni budućnost zasnovana na poštovanju dostojanstva žrtava i ljudskim pravima.
Javnom akcijom „25 godina – 25 ogledala“ iznosimo u javni prostor ono što se skriva, poriče, umanjuje, a to su zlodela i nasilje u prošlosti – zločini počinjeni u naše ime. Društvo u čije ime su počinjeni zločini treba da se pogleda u ogledalu žrtava – to je prvenstveno čin razmišljanja o žrtvama, ali i o samima sebi, vraćanje izgubljene i uništene ljudskosti. Srbija treba da se pogleda u ogledalu i da se suoči sa sopstvenim odrazom u njemu – sa onim svojim ružnim licem koje pokušava da sakrije, zaboravi, potisne, porekne…Ogledalima iznosimo na videlo i solidarnost i otpor zlodelima…
Pamtimo!Original Article
