Fondacija Fridrih Ebert, Inicijativa mladih za ljudska prava i Evropski dom Vukovar 14. januara održali su panel diskusiju koja je imala za cilj da rasvetli ulogu medija u stvaranju slike o Vukovaru danas. Organizatore rasprave zanimalo je koliko su međunacionalni odnosi i život u Vukovaru projekcija medija, odnosno koliko medijski izveštaji i napisi iz Vukovara imaju veze sa stvarnim životom u ovom gradu.
Učesnike je na početku panel rasprave pozdravila direktorka fondacije Fridrih Ebert u Zagrebu Turkan Karakurt.
– Više je razloga zbog kojih se jedna nemačka fondacija zalaže za rad na uspostavljanju trajnog mira u Evropi. Ova fondacija je pre svega politička organizacija koja ima za cilj mirnu integraciju i uspostavu mira i koja u preko sto zemalja ima svoje kancelarije. Nemci su na izgradnju mira posebno osetljivi s obzirom na svoju istoriju i brojne sukobe koje su kroz svoju istoriju imali. Svesni smo koliko je teško stvoriti klimu pomirenja sa dojučerašnjim neprijateljima, ali do pomirenja mora doći za dobrobit nas i naše dece. Važan razlog je i to što želimo da živimo u ujedinjenoj Evropi, jer Evropa može da opstane samo ako ljudi u njoj sarađuju i ulažu zajedničke napore za mir i napredak. Svi treba da damo sve od sebe da se nasilje i rat u Evropi više nikada ne dogode – rekla je između ostalog Turkan Karakurt.
Mirna reintegracija je zapostavljena vrednost
Predsednica Evropskog doma u Vukovaru Lana Majer istakla je da je prošlo 21 godina od službenog završetka Mirne reintegracije, a da tu godišnjicu malo ko u Hrvatskoj obeležava.
– To je mirovni proces o kom se retko govori, koji se dovoljno ne proučava i koji u stvari još uvek traje što je i zaključak sa naših prethodnih konferencija koje smo održali ovde u Vukovaru. Ovogodišnja tema, o medijskoj slici Vukovara, je zapravo logičan sled jer se u medijima o mirotvorstvu u Vukovaru i mirnoj reintegraciji ne govori. Vukovar i mir u medijima nisu zastupljeni. Poznata nam je slika Vukovara kakvu mediji već godinama vrte, čime zapravo podržavaju ili ponovo stvaraju osnovu za nove sukobe. Vukovar je u stvarnosti jedno, a u medijima nešto potpuno drugo. On u medijskoj javnosti zauzima posebno mesto, iz rukava ga često izvlače samo onda kada žele da uporebe reči kao što su rat, patnja, žrtva, etnički sukobi, tenzije, podeljen grad i druge slične stereotipe. To je slika Vukovara u medijima koja preovladava svih ovih godina, a ista ta slika preovladava i u shvatanjima velike većine stanovnika Hrvatske. Mi smo ovom panel diskusijom hteli da dođemo do odgovora da li takva slika Vukovara u medijima odgovara stvarnom stanju – rekla je Lana Majer.
Pored traženja odgovora na ovo pitanje traženi su odgovori i na mnoga druga. Na primer, koliku odgovornost snose mediji koji prihvataju da Vukovar posete samo u novembru i kada ne izveštavaju o pozitivnim dešavanjima u gradu i kako to deluje na njegove stanovnike, posebno na mlade.
Jedan od učesnika panel diskusije bio je i mirovni aktivista Gordan Bosanac koji ističe da ga jako veseli što postoji mirovna organizacija koja obeležava godišnjice mirne reintegracije.
– Meni je kao mirovnjaku ova godišnjica jako važna, kao što je nekima važna godišnjica „Oluje“. O tome kakva je percepcija Vukovara u medijima ja ne znam mnogo. Živim u Zagrebu i slušam vesti o Vukovaru sa udaljenosti. Sada sam došao u tu fazu da kada mediji izveštavaju iz Vukovara odmah prebacujem program jer ne očekujem ništa drugo nego nekakvu tužnu priču. Voleo bih da u skorije vreme odavde gledam i neke lepe priče koje nisu vezane samo uz rat. Sukoba i tenzija je uvek bilo i biće ih, ali generalno mislim da smo danas puno bolje društvo nego što smo bili pre deset godina. Moramo se čuvati generalizacije i truditi se da izolujemo one koji tenzije proizvode i da se bavimo njima, a ne dopuštati da se to preliva na celu zemlju. Mislim da imamo hronični nedostatak politike koja mirovnjaštvo prepoznaje kao vrednost. To se najbolje vidi na tome što su godišnjice mirne reintegracije u odnosu na neke druge godišnjice veoma zapostavljene. Kada mirotvorstvo bude gurnuto u glavne političke tokove stvari će se promeniti. Ni medije ne treba generalizovati, ima zaista fantastičnih primera u Hrvatskoj, ali ima i onih koji potpiruju mržnju. Kada bi političari više pričali o miru verujem da bi i mediji o tome više govorili. Odgovornost je na svima – istakao je Bosanac.
Prednost treba dati životu, a ne suživotu
Moderator na tribini bio je Aleksandar Stanković, urednik i voditelj popularne emisije HRT-a „Nedeljom u 2“.
– Mislim da je mirna reintegracija vrlo pozitivan proces koji se ovde dogodio pre više od dvadeset godina i koji bi trebao da posluži kao primer kako se stvari mogu rešavati na miran način, a ne ratom. O životu i situaciji u Vukovaru sam verovatno manje upoznat nego njegovi stanovnici, ali s obzirom da se bavim novinarstvom i da sam dosta često imao goste iz Vukovara u kom sam i sam bio dosta puta, mogao bih da kažem da nešto i znam. Spolja gledano mislim da je Vukovar dosta lepo sređen i da izgleda bolje od većine gradova te veličine u Hrvatskoj, ali očigledno u njemu još postoji niz problema koji od mirne reintegracije na ovamo nisu rešeni. Zašto je to tako, pa ne znam, mislim da nekom možda odgovara da tako bude. Moja je želja da tih podela bude što manje, jer ja se uvek zalažem za život, a ne za suživot – poručio je Stanković.
Pored pomenutih o medijskoj slici Vukovara govorili su novinarka Barbara Matejčić, dr Kruno Kardov sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu i vukovarski novinar Branimir Bradarić.
– Kada se kao novinar pokušate samo malo odmaknuti od te nametnute medijske slike i pogledate šta sve postoji između toga „mi“ i „oni“ naći ćete u Vukovaru dosta onih koji se u to ne uklapaju. Sve su to višeslojni, otvoreni, a u isto vreme i prestrašeni ljudi. Ako ih tražite, takve ljude uvek i svuda možete naći. Za to su podrebna dva preduslova, a to je da vi kao novinar želite takve ljude da nađete i da ih aktivno tražite, jer ćete u Vukovaru danas mnogo lakše pronaći ljude koji žele da govore o podelama, o razdoru, o onome što se zamera drugoj strani, nego one koji se tim podelama protive. To u stvari govori o tome koje se vrednosti u društvu čuvaju i ko su ljudi koji se u takvom okruženju lagodno osećaju. Drugi preduslov je da ljudi sa vama žele da razgovaraju i da pristanu da se javno izlože. U tom smislu mislim da drugačija slika Vukovara mora biti rezultat zajedničkog napora, i medija i Vukovaraca – rekla je novinarka Barbara Matejčić u svom uvodnom izlaganju.
U panel diskusiji koja je trajala više od sat vremena zajednički zaključak svih učesnika bio je da novinari često iz Vukovara šalju šablonizovane i uglavnom negativne slike, a da se malo govori o zajedničkim postignućima građana ovog grada. Kao dobri primeri istaknuti su humanitarna akcija za pomoć mladom Vasiliju Sentivancu koja je ujedinila Vukovarce svih nacionalnosti u želji da ovom mladiću pomognu da savlada opaku bolest koja ga je napala, a kojoj je nažalost podlegao, i akciju mladih Vukovaraca koji su se suprotstavili nacionalističkoj histeriji i mržnji u vreme antićiriličnih protesta i razbijanja dvopismenih tabli u Vukovaru.
Na žalost, takođe je zaključeno, ovi pozitivni primeri nisu naišli na velik odjek u medijima i to je ono što je potrebno promeniti.
U raspravu su se, nakon panel diskusije, uključili i ljudi iz publike koji su iznosili svoja mišljenja i iskustva iz ličnog života, koja su različita. Sve što je rečeno dovodi do zaključka da na medijima stoji velika odgovornost o tome kakva se slika o životu u Vukovaru šalje u javnost jer od medija i njihovog izveštavanja zavisi da li će ona biti prikazana onakvom kakva zaista jeste ili će zavisiti od onoga što odgovara trenutnim političkim akterima na vlasti u gradu ili državi.
The post Panel diskusija Evropskog doma: Slika Vukovara najviše zavisi od medija appeared first on srbi hr.
