Poljske vernike uznemiruje iznošenje detalja o načinu kako je „najveći sin“ njihovog naroda pre dve godine otišao na onaj svet, s obzirom na to da se, prema tim pikanterijama zlonamernici mogu da zaključe da su tada izvršena dva velika hrišćanska greha koje katolička crka najoštrije osuđuje, a to su samoubistvo i eutanazija!
U jeku spekulacija kako je i zašto Jovan Pavle Drugi aprila 2005. godine ispustio dušu, javio se kardinal Lozano Baragani, neslužbeni vatikanski ministar zdravlja, koji je u javnost prvi put izneo detalj da je sveti otac tri dana pred smrt odbio novu hospitalizaciju u rimskoj klinici đermini, čime je, praktično, između života i smrti izabrao ovo drugo, što se u medicinskim krugovima naziva „pasivnim samoubistvom“.
„Kad je saznao da po treći put, u roku od dva meseca, želimo da ga prebacimo na jednu od najboljih rimskih klinika, sveti otac se usprotivio pitanjem da li će ga lekari ovaj put izlečiti. Kad je dobio odgovor koji je unapred znao, odgovorio je da iz svoje rezidencije nigde neće i da će se prepustiti bogu“, kaže kardinal Bargani.
Ovaj detalj sasvim se slaže sa tvrdnjom rimske lekarke dr Line Pavaneli koja je iz šturih lekarskih saopštenja i drugih saznanja zaključila da je papa zaista želeo što pre da umre, teško optužujući njegove najbliže lekare, da su mu u tome veoma pomogli, čime su izvršili grešno delo eutanazije!
Neverica
U Poljskoj koja sa nestrpljenjem očekuje proglašenje Jovana Pavla Drugog svecem, većina ne želi da veruje u ovakve tvrdnje, nazivajući ih neproverenim spekulacijama koje bi, ako se pokažu tačnim, mogle znatno da otežaju put pokojnika do svetačkog trona.
„Papa je poslednjih dana pred smrt odbijao da primi želudačnu sondu preko koje bi njegov organizam dobijao preko potrebnu hranu, očigledno u želji da što pre okonča život. Lekari su mu tu igru sa životom i smrću nedopustivo tolerisali, sve dok mu organizam nije bio sasvim iscrpljen. Sonda je upotrebljena u trenutku kad više ni takav način ishrane nije mogao da pomogne“, ističe Pavaneli.
Ona navodi da je kraj koji je značio skraćivanje muka, što žele mnogi teško bolesni ljudi, brzo došao.
„Ispunjavanje takvih želja teškim bolesnicima ne predstavlja ništa drugo nego pomaganje bolesniku da pre vremena okonča život“, kaže Lina Pavaneli.
