U Cvetkovićevom kabinetu od 70 državnih sekretara i 115 pomoćnika ministara, svega je 20 odsto profesionalaca.
Ovaj podatak do kojeg su došle „Novosti“ jasno pokazuje da je Srbija i dalje partijska država, iako su sve vlade od 5. oktobra najavljivale profesionalizaciju izvršne vlasti. Sve stranke vladajuće koalicije uglavnom su u resorima koje drže angažovale svoje članove ili su ih „delegirali“ u portfelje svojih partnera.
Da Vlada više ne bude meka za partijske kadrove založio se samo Rasim Ljajić, predloživši da samo premijer i ministri budu političke ličnosti. On priznaje da bi u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku mogao komotno da se odrekne sto zaposlenih, od kojih su mnogi mahom po partijskoj liniji i došli do radne knjižice.
U Ljajićevom kabinetu, inače, ima šest državnih sekretara i pet pomoćnika. Socijalisti su u njegov portfelj „poslali“ Željka Vasiljevića, PUPS Rabinu Todović, a DS Ljiljanu Lučić, Snežanu Lakićević-Stojačić…
– Tražiću od partnera i da mi dozvole da broj državnih sekretara smanjim sa šest na dva – najavio je Ljajić za „Novosti“.
Prvi čovek policije Ivice Dačić rekao nam je da partijska pripadnost nije preduslov za rad u Vladinom sektoru na čijem je čelu. On je, inače, zadržao obojicu pomoćnika – Predraga Marića i Dejana Matića, koji su bili na tim mestima i za mandata Dragana Jočića i nije dovodio svoje kadrove.
Šef „faha“ za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković morao je da zadovolji apetite čankovih ligaša i SPO. Državni sekretari u njegovom resoru su Duško Radaković (LSV) i „vukovka“ Sanja čeković.
Od četiri Dinkićeva državna sekretara u Ministarstvu ekonomije, samo je Dejan Jovanović član G 17 plus, a 11 pomoćnika su nestranačke ličnosti.
Najbliži saradnici Tomice Milosavljevića – Nevena Karanović i Tomislav Stantić su i njegovi partijski drugovi. „Asistent“ u Ministarstvu zdravlja mu je Elizabet Paunović, takođe iz G 17 plus, ali i socijalista Periša Simonović.
Srđan Srećković, ministar za dijasporu, kaže nam da u njegovom kabinetu rade dva državna sekretara i dva pomoćnika, koji su kadrovi njegove stranke SPO.
– Tako je uglavnom i u ostalim ministarstvima – kratko nam je rekao Srećković.
Ni ministar kulture Nebojša Bradić ne mora da brine da će neko da mu „rovari“, jer je jedini državni sekretar – Nadica Momirov – kao i on, član G 17 plus.
Nisu ministri udomljavali samo svoje partijske saborce. Tako je Verici Kalanović, kao državni sekretar, zapao Branislav Pomoriški (LSV), dok je Milutinu Mrkonjiću pripao Mujo Muković iz SDP.
Desna ruka Žarka Obradovića je socijalista Radivoje Mitrović, a na mestu državnog sekretara je i Tinde Kovač-Cerović (DS). Ministar prosvete umesto osam sada ima sedam pomoćnika i uglavnom su to saradnici koje je nasledio od Zorana Lončara.
Demokrati Goranu Bogdanoviću u Ministarstvu za KiM pomažu socijalista Zvonimir Stević, kao i „čovićevac“ Oliver Ivanović.
„Tadićevci“ i socijalisti raspodelili su se i u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku. U Škundrićevom sekretarskom trilingu je njegov partijski drug Dušan Mrakić, ali i demokrate Nikola Rajaković i Radivoje Milanović. Šest pomoćnika mahom su ljudi koje je zatekao po polaganju zakletve.
DULIć „SEčE“
MINISTAR za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić podržava depolitizaciju, a uz to razmišlja i o seči kadrova.
– Trenutno procenjujemo da li bi svi najbliži saradnici ministra trebalo da ostanu na tim pozicijama – rečeno nam je u Dulićevom kabinetu, gde radi pet državnih sekretara i sedam pomoćnika.
SRBIJA REKORDER PO GLOMAZNOJ DRŽAVNOJ ADMINISTRACIJI
VIŠE čINOVNIKA NEGO U SFRJ
Aktuelna Vlada Srbije je gledano nekoliko decenija unazad, apsolutni rekorder po broju službenika. Za verovali ili ne je podatak da je u vreme Josipa Broza Tita, kad kompjuter nije mogao da zameni službenika, Jugoslavija sa šest republika i 20 miliona stanovnika imala 19.000 administrativaca, da bi sadašnja Vlada Srbije na 7,4 miliona građana, dogurala do cifre od blizu 28.000.
Neverovatan je i podatak da je, posle raspada državne zajednice sa Crnom Gorom, 2006. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, većina od 12.000 administrativaca sa saveznog nivoa, našla uhljebljenje u republičkim organima vlasti.
čak 83.041 službenik radi u gradovima i opštinama Srbije, a planirano je da oni prvi budu na meti za otpuštanje. Višak je, pokazuju procene, njih 7.866, a najviše u Beogradu, gde bi u idućoj godini otkaz trebalo da dobiju 3.352 zaposlena.
Iako beogradski gradonačelnik Dragan đilas tvrdi da je broj aministrativaca u prestonici dobijen sabiranjem službenika, vaspitačica, vozača autobusa, što nisu uporedive stvari, gradski odbornik DSS-a Nebojša Bakarec ukazuje da je vladajuća koalicija umesto najavljenog smanjenja po formiranju gradske vlasti, uvećala 17 opštinskih veća u glavnom gradu sa devet na 13 članova, kako bi zadovoljila apetite koalicionih partnera.
VLADA SRBIJE GRCA U PROBLEMIMA
TRAŽE PARE, A NE DAJU FOTELJE
• Jedino otpuštanjem 8.000 službenika Srbija može da računa na 2,2 milijarde evra od MMF-a
Vlada Srbije našla se u velikom problemu u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kojem je obećala da će smanjiti državni aparat, što će je dovesti u iskušenje da politički preživi hiljade otkaza koje bi morala da podeli.
MMF nije poverovao ministrima na reč da će do kraja godine smanjiti golemu državnu administraciju, već za uzvrat traži zakone koji će to potkrepiti. Bez toga neće biti ništa od povlačenja 2,2 milijarde evra pomoći deviznim rezervama Srbiji.
Sa idejom kako izvesti „nemoguću misiju“ prvi je izašao guverner NBS Radovan Jelašić koji je tvrdi da Srbiji zapravo te milijarde i nisu potrebne, s obzirom da su devizne rezerve i kurs dinara stabilni, a strane banke nisu povukle novac iz Srbije.
– Bilo bi dobro kad bismo predstavnicima MMF-a, mogli da kažemo da je super što su Srbiji odobrili 2,9 milijardi evra, ali nama toliki novac nije potreban, jer je naš budžetski deficit mnogo manji, pa će nam biti dovoljna polovina te sume – kaže Jelašić.
Ekonomista MilanKovačević, međutim, podseća da je tih 2,2 milijarde evra nama na raspolaganju, a da li ćemo ih koristiti, ostaje da se vidi.
Neuspeh pregovora poguban po zemlju
Neuspeh Vlade u pregovorima sa MMF-om Srbiji bi doneo poskupljenje kredita, jer će kreditni rejting države biti još niži, procenjeni rizik za ulaganje veći i konačno MMF će zatražiti povećanje poreza, što će biti dodatno opterećenje za privredu.
– Ako propadnu razgovori povećaće se cena zaduživanja banaka u inostranstvu. U tom slučaju se postavlja pitanje šta će biti s „Bečkom inicijativom“ kojom su se banke u oktobru prošle godine obavezale da zadrže isti nivo plasmana u Srbiji i šta će biti s finansiranjem budžetskog deficita – izjavio je Jelašić.
– Reč je o trogodišnjem aranžmanu i niko, pa ni guverner ne može znati da li će nam taj novac biti potreban. Tačno je da banke nisu povukle novac iz Srbije, ali je isto tako tačno i da će nam obaveze otplate kredita iduće godine biti oko 3,5 milijardi evra, a 2011. godine još malo i veće. Stoga, mislim da će nam pare MMF-a i te kako zatrebati – kaže za „Vesti“ Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja.
Procena mnogih stručnjaka, pa i Svetske banke jeste da mere protiv krize koje je Vlada do sada donosila nisu dovoljne da reše probleme, a o tome svedoči i činjenica da vlada uveliko pregovara sa nekim državama i bankama o kreditiranju budžeta koji će samo ove godine biti u minusu oko 1,6 milijardi evra. Srbija taj novac nema i mora ga potražiti u inostranstvu.
Posle martovskih najava ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će 8.000 administrativaca ostati bez posla, otpuštanja su i dalje samo pretnja, a dva zakona koja će regulisati taj problem trebalo bi da se nađu u skupštinskoj proceduri na jesen.
Pričom o otpuštanjima, prema tvrdnjama predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, Vlada zamajava i MMF i narod, umesto da smanji prekobrojne viškove koji se hrane iz državne kase.
Skrivaju minus
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je dodatni problem naših javnih finansija u tome što se skrivaju stvarnih troškovi države.
– Recimo, „Železnice Srbije“ prave ogromne gubitke koje Vlada delom pokriva novcem poreskih obveznika, a samo onaj nepokriveni deo prikazuje kao gubitak. Zbog toga tvrdim da su stvarni gubici javnih preduzeća daleko veći od prikazanih. Povrh svega, država je ove godine osnovala mnogo novih javnih preduzeća, umesto da dovrši privatizaciju postojećih – dodaje Kovačević.
– Prema našim procenama do kraja godine najmanje 250.000 ljudi će završiti na ulici, ali ministri očito na to gledaju kao na objektivnu posledicu krize, a kada treba da otpuštaju svoje ljude u ministarstvima subjektivni su i emotivni. Na lokalnom nivou isto, Leskovac sa 1.460 službenika je očit primer da su stalno u opštinu unosili nove fotelje i od nje napravili partijsku socijalnu ustanovu. Ne shvataju da je situacija alarmantna, da rastu tenzije radnika koji rade za male plate u fabrikama i ostaju bez njih, prema administraciji koja dobro živi na račun države, odnosno poreskih obveznika – kaže Ranka Savić, koja je naglasila da Srbiju čeka „vruća jesen“ zbog nagomilanog nezadovoljstva ljudi.
Vlast je, podseća funkcioner Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec, već dva puta najavljivala rekonstrukciju Vlade i smanjenje broja ministarstava, a kako kaže, sada više to i ne pominju.
– Pokazalo se da je MMF ocenio da planirana reforma administracije nazvana „istorijskom“ nije validna, pa će vlast u Srbiji morati u oktobru na popravni ispit. Pitanje je da li će je država uopšte i sprovesti, jer neće da ruše svoju koaliciju. Zadržaće službenike koji su članovi partija na vlasti i rođake, a oni koji to nisu biće višak – kaže Bakarec.
