„Bivši Jugosloveni“ su najbrojniji „novi Austrijanci“! O ovome svedoce brojke koje je nadavno u Becu objavio Austrijski statisticki zavod. U prvoj polovini ove godine za austrijsko državljanstvo odlucilo se 1.906 državljana SRJ, 1.835 državljana BiH i 1.111 državljana Hrvatske.
„Da bi se došlo do razloga iz kog to Bosanci rade, ne treba dugo razmišljati“, kaže za SENSE Goran Novakovic, saradnik beckog Fonda za integraciju. „Vecina njih je razocarana situacijom u domovini i za sebe oni tamo ne vide gotovo nikakvu perspektivu. U takvoj situaciji, covek se lako odluci za primanje stranog državljanstva“, kaže Novakovic.
U Fondu za integraciju primecuju i sve veci broj državljana SRJ koji se odlucuju na ovaj korak. „Ranije je to bilo drugacije i oni su se cvrsto držali starog pasoša“, kaže Novakovic. Nadajuci se promenama koje je u SRJ obecavala i obecava nova vlast, oni su austrijski pasoš „najžustrije odbijali“. „Sada te nade ocigledno sve više gube“, kaže Novakovic.
Jedan od razloga koji je kako gradane BiH tako i SRJ i Hrvatske do sada donekle držao dalje od želje da postanu Austrijanci jeste „jedan patriotizam druge vrste“. Svi oni su se nerado odricali imovine u maticnoj zemlji – potez koji je neminovan ukoliko neko želi da primi austrijsko državljanstvo.
Sada su se biši Jugosloveni „snašli“ i pronašli „najoptimalniju soluciju“. Austrijsko državljanstvo prima samo jedan deo familije, uglavnom majka i deca – i time se sticu povlastice za život u Austriji. Državljanstvo maticne zemlje zadržava drugi deo familije, najcešce otac – time i kod kuce, barem po pitanju imovine „ostaje sve po starom“.
