Burna i dugotrajna rasprava u Skupštini oko zakona o izborima u dijaspori, uveliko liči na diskusiju koliko anđela može da stane na vrh čiode. Ima zemalja čija je dijaspora mnogo brojnija od naše i rasutija po globusu, a odavno glasa.
Građane Srbije u svetu, naročito u evropskim zemljama, duboko je vređao argument Dosove vlasti da je tako nešto neizvodljivo. Oni su pred očima imali primere Hrvatske i Bosne, čija dijaspora glasa.
Iz onog kraka političke lepeze koji je presudno uticao da građani Srbije u rasejanju posle 2000. ne dobiju osnovno građansko pravo, sad dolaze primedbe i sumnje u izvodljivost izmene tog stanja. Glavni argument trebalo bi da bude nemogućnost da, na primer, u čikagu i okolini u jednom danu glasa preko 400.000 naših, da to postigne 150.000 u Beču, te da rezultati stignu u propisano vreme do Beograda.
Stvari, ipak, stoje drugačije. Slučajno ili namerno, barata se neproverenim ciframa, u kojima su uz to, svi iseljenici. A zna se da je samo jedan deo njih još u posedu našeg pasoša i prava glasa. Tako u Beču nema ukupno 150.000 Srba, a prema popisu iz 2001. samo 72.000 stanovnika imalo je jugoslovensko državljanstvo. Ostali su uzeli austrijsko. U celoj alpskoj republici bilo je 155.000 naših državljana, a to znači da ih je maksimalno stotinak hiljada imalo biračko pravo. Sada, verovatno, ima nekoliko desetina hiljada manje, budući da ko god može uzima austrijsko državljanstvo. Taj proces je još izraženiji u drugim zemljama.
Ako u otadžbini na izbore izađe jedva svaki drugi – u dijaspori će to biti možda i svaki peti, kako pokazuju iskustva „bivše braće“ i nekih pokušaja izbora za savete stranaca u EU.
Van svake je sumnje da je moguće organizovati izbore u dijaspori, potvrđuju i iz naših diplomatskih predstavništava. Samo treba biti praktičan, raditi što i drugi, a to znači pored ambasada i konzulata za izborna mesta koristiti i klubove.
– Mi smo u stanju to da odradimo, možemo čak i da prihvatimo uslov da sve partije imaju svoje posmatrače, kaže za „Novosti“ Nikola Dimitrievski, savetnik za dijasporu Ambasade SCG u Beču.
Ali, ako od njih budu tražili pravljenje biračkih spiskova, a ne prihvate da je pasoš dovoljna potvrda, stvari će se iskomplikovati. Takođe je nerazumljivo zašto se ne uzima u obzir mogućnost glasanja putem Interneta, ili još sigurnijih pisama, što je u normalnim demokratskim državama odavno uobičajena praksa.
