PERKO VUKOTIć, NOVI AMBASADOR SRBIJE I CRNE GORE U KANADI
DIJASPORA SPONA ZA SARADNJU KANADOM • Imam jasna saznanja da u našem rasejanju postoji izvanredan potencijal za saradnju dve zemlje • Trudiću se da sa svojim saradnicima i uz podršku SCG radimo na nekoliko bilateralnih sporazuma sa Kanadom, pre svega zaštite i podsticanja stranih ulaganja, kaže dr Perko Vukotić • Zalagaću se za otvaranje počasnih konzulata, jer je naša dijaspora brojna • Pitanje Kosova mora da se tiče i Crne Gore
Doktor nauka Perko Vukotić iz Podgorice novi je ambasador Srbije i Crne Gore u Kanadi. Dužnost je preuzeo pre skoro četiri meseca, a ovih dana je po prvi put boravio u Torontu. Pitamo ga da li je imao priliku da upozna našu dijasporu i kakve potencijale vidi u njoj.
– Bio bih neozbiljan kada bih imao pretenziju da za četiri meseca, koliko boravim u Kanadi, kažem da sam upoznao tako brojnu i složenu dijasporu kao što je naša. Imam osnovne podatke o njenoj brojnosti, raspoređenosti i neke prve kontakte smo ostvarili, ali još bez neke prave strategije. Imam jasno saznanje da u našoj dijaspori postoji izvanredan potencijal za saradnju između Kanade i naše zemlje. Nadam se da ću, uz napore Ambasade Srbije i Crne Gore, konzulata u Torontu, počasnog konzulata u Montrealu i možda nekog budućeg počasnog konzulata (a za njihovo formiranje ću se zalagati, jer je naša dijaspora brojna), ostvariti realizaciju nekih državnih interesa Srbije i Crne Gore, kao i zadovoljavanje interesa pripadnika naše dijaspore.
Saradnjom sa Hagom do EU
Senka Haškog tribunala zlokobno se nadvila nad SCG, žustre polemike se vode oko toga da li povući ili istrajati sa tužbom protiv NATO zemalja koje su bombardovale Srbiju? Šta tu treba uraditi da rešenje bude povoljno po državnu zajednicu i narod?
– Vrlo su komplikovani ti odnosi, i kada čujete argumente i jedne i druge strane, morate uvažiti i jedne i druge argumente. Pitanje je političke procene šta je oportuno u datom momentu uraditi. Ali sam uverenja da to treba činiti uz neke ustupke koje bismo mi trebalo da dobijemo kao državna zajednica u ovom našem hodu po mukama prema Evropskoj uniji. Ima trenutaka kada bih bio spreman da napravim gest dobre volje uz sve rizike koje bih imao prema unutrašnjopolitičkoj situaciji, ali ima trenutaka kada mi se čini da je pametno ipak to uslovljavati sa nekim drugim ustupcima.
U našim odnosima sa Hagom sve mi liči na situaciju kao kad hoćete da uđete u neki prostor, a tražite vrata tamo gde ne postoje. Možemo mi da se vrtimo okolo, ali moramo kroz ta vrata u Evropsku uniju ući saradnjom sa Haškim tribunalom. Pošto to moramo, ovo što se trenutno dešava je, čini mi se, samo ogromno gubljenje vremena i energije. Jednog dana moraće se naći neko ko će imati političke hrabrosti i reći da one koje su tuženi (ne znači da su oglašeni krivim, ali uz svu podršku države Srbije i Crne Gore za njihovu odbranu) moramo uputiti tamo. To je užasan teret državnoj zajednici koji ukida mogućnosti za neku normalnu budućnost. Ako rešimo pitanje saradnje sa Hagom, pogotovu kada je general Mladić u pitanju, lakše je rešiti pitanje i ova četiri generala, a onda odmah ulazimo u „Partnerstvo za mir“. Ulazak u „Partnerstvo za mir“ nam označava jednu veliku relaksaciju. Nije to samo bezbedonosna relaksacija, nego to znači i bolju finansijsku podršku čitavom reformskom kursu. Sada smo u situaciji da se zbog tih nekih sankcija u potpunosti može blokirati pomoć Srbiji i Crnoj Gori, a u ovom trenutku državna zajednica jako treba strana ulaganja da bismo mogli krenuti putem razvoja.
• Na šta ćete u budućnosti posebno obratiti pažnju u odnosima sa Kanadom i Kanađanima i u odnosima sa našim ljudima ovde?
– Došao sam u ovu zemlju u jedno interesantno i dobro vreme razvoja bilateralnih odnosa Srbije i Crne Gore i Kanade. Posle decenije zamrznutih političkih odnosa stvari se ubrzavaju u pozitivnom smeru, pa se ceni da su politički odnosi između dve zemlje sasvim stabilni. Politički odnosi su okvir za nešto drugo što je još životnije, a to je ekonomska saradnja. Nama kao zemlji u tranziciji, zemlji sa ogromnim potrebama za ekonomskim razvojem, treba ekonomska saradnja sa jednom tako razvijenom zemljom, i tu ja vidim našu dijasporu kao sponu. Međutim, vrlo sam svestan teškoća na putu realizacije te saradnje. Neće kapital ni iz jedne zemlje, pa ni iz Kanade, a ni naši ljudi koji žive ovde, da idu tamo gde nije zaštićeno i gde su rizici preterani. Mi smo, nažalost, još uvek rizično tržište za inostrana ulaganja. Kada su u pitanju naši ekonomski odnosi sa Kanadom, duboko sam svestan toga da mi moramo prethodno da sredimo pravnu regulativu između dve zemlje da bismo osigurali veću sigurnost za investiciona ulaganja. Trudiću se da sa svojim saradnicima, i uz podršku iz SCG, radimo na nekoliko bilateralnih sporazuma sa Kanadom. To su pre svega zaštita i podsticanje stranih ulaganja, a zatim sporazum izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Oko ovog drugog smo već započeli da pregovaramo sa kanadskom stranom i računam da bi iduće godine sporazum mogao da se završi, a oko investicionih ulaganja moraćemo da uložimo dosta napora da uđemo u prioritete kanadske vlade. Mi smo mala zemlja, od malog ekonomskog značaja u odnosu na njihovu ekonomsku saradnju sa SAD, Evropskom unijom i tržištima koja nastaju (Kina i Indija). Iako se po značaju ne možemo sa njima meriti, postoji interes kanadske privrede i on je iskazan za ulaganje u region jugoistočne Evrope. Mi tu imamo neke posebne prednosti. Geografski smo na izuzetnoj poziciji. Imamo veoma dobru i kvalifikovanu radnu snagu sa dobrim poznavanjem jezika, naročito mladih, i imamo, što je jako važno, spoljnotrgovinske ugovore sa susednim zemljama o bescarinskoj razmeni roba, posebno sa Rusijom, tako da mi ne nudimo samo naše tržište nego i tržište jednog šireg okruženja.
Univerzitetski profesor
Novi ambasador Srbije i Crne Gore u Kanadi Perko Vukotić rođen je na Cetinju 1945. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet u Podgorici, doktorirao u Beogradu. Radio je na Univerzitetu u Podgorici od 1968. godine, prvo kao asistent, a zatim kao predavač i profesor. Oženjen je i ima dvoje dece.
• Sasvim je sigurno da je za dobru saradnju sa kanadskom stranom, ali i sa našim ljudima koji žive u ovoj velikoj zemlji, potrebno da svi oni znaju koja je to i kakva država sa kojom će eventualno sarađivati. Kako u ovom momentu ocenjujete odnose između Srbije i Crne Gore i šta tu državnu zajednicu i sve nas čeka u budućnosti?
– Teško je usuditi se i prognozirati budućnost državne zajednice. Očigledno je da postoje ozbiljne teškoće u njenom funkcionisanju, mnoge od njih objektivne prirode, ne isključujem tu ni subjektivni faktor, ali mislim da treba iskoristiti ovo vreme koje imamo po ustavnoj povelji po kojoj smo obavezni da pomognemo razvoj i funkcionisanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, da učinimo maksimalni napor da se zajednički približimo Evropskoj uniji. Kao što je predviđeno, posle tri godine imamo pravo da proverimo državnu organizaciju Srbije i Crne Gore. Vi znate da su se na prostorima bivše Jugoslavije sva ta pitanja rešavala u krvi. Mislim da su sada u Srbiji i Crnoj Gori kroz funkcionisanje državne zajednice izgrađeni takvi odnosi koji garantuju demokratsko rešenje na ovaj ili onaj način. Kako će to biti, teško je biti prognozer. Postoji jako bitna razlika u odnosu na mogućnost razdvajanja Srbije i Crne Gore i mogućnost izlaska Kosova izvan Srbije. Crna Gora i Srbija su i u istoriji bile više vremena razdvojene nego zajedno. To će uvek, bile zajedno ili razdvojeno, biti dva prijateljska, bratska naroda jer smo vezani krvnim, rodbinskim vezama i kakav god da bude status biće to dve države koje se uvek ispomažu i sarađuju. Sa Kosovom, sa Albancima, ako oni jednom izađu iz sastava Srbije, desiće se centrifugalne sile koje će odvlačiti pokrajinu od Srbije i od srpskog naroda.
• čini se da Crna Gora smatra da je Kosovo pitanje isključivo Srbije. Šta vi mislite o tome?
– Pitanje Kosova mora da se tiče i Crne Gore, kada se čitav svet zabavio u muci kako ono da se reši. Ali je prosto neprijatno, neću da govorim u ime crnogorskih državnika, jer to nije moja pozicija, mešati se u unutrašnje stvari druge republike, iako je bratska i unutar iste države. Naravno, Crna Gora bi trebalo da bude uvek s ruke i s pomoći državi Srbiji, ali pre svega to je unutrašnja stvar Srbije jer je Kosovo deo njene teritorije. Mora se u Srbiji napraviti strategija šta se hoće, a mislim da je nemamo. Imamo plan Vlade Republike Srbije o decentralizaciji na Kosovu i teritorijalnoj organizaciji na Kosovu, ali nemamo još ničiji plan kako urediti odnose između Kosova i ostatka Srbije unutar Republike Srbije.
