Sasvim je tačno kada jedan ministar kaže da cena limunade u parlamentu i vladi neće poboljšati položaj srpskih funkcionera. Kao što, uostalom, ni realne cene u funkcionerskim restoranima ne bi pogoršale njihov standard.
Logično je onda pitanje u čemu je smisao odluke da poslanici i ministri, čije su plate višestruko veće od prosečnih, crnu kafu plaćaju pet dinara, espreso osam, a limunadu 20? Oholost i bezobrazluk su jedine dve reči koje mi padaju na pamet. Može im se, a dovoljno su beskrupulozni da sve što im se može i urade.
Oholost i bezobrazluk posledica su primitivne svesti. Ona je ovom zemljom u potpunosti vladala devedesetih godina i jedno vreme potom živeli smo u nadi da se nešto promenilo. Očigledno nije. Suštinski, samo je jedna bitna razlika između ondašnjeg besmisla ispresecanog ratovima i današnjeg uokvirenog rijaliti-programima – danas nema toliko ubijenih, fizički osakaćenih i prognanih. Saznanje da državom rukovode neuki i nemoralni ljudi čiji se sistem vrednosti meri kubicima Sorajinih plastičnih grudi svakako nije prijatno, ali je barem korisno, jer sad znamo s kim imamo posla.
Posledica iste primitivne svesti je i ignorisanje godišnjice nacističkog napada na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine. I to okrugle, sedamdesete godišnjice. Nikome ona nije zanimljiva. Političari su je zaboravili“ jer u njoj nema ni para ni glasova, a mediji jer je urednicima očigledno udarilo u glavu preveliko druženje s političarima. Građani nemaju vremena za godišnjice, bore se da prežive. Setio se nemački ambasador Volfram Mas i ponudio izvinjenje.
Od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, na vlasti su se izmenjali skoro svi koji su učestvovali u političkom životu. I bilo nam je ili mnogo loše ili tek nešto malo bolje od lošeg, ali nijednog trenutka nije bilo jasne najave boljeg i organizovanijeg života. To, naravno, baca sumnju na ukupan kapacitet građana Srbije, odnosno elite koja nas predvodi. Sumnju da smo uopšte sposobni da dostignemo prosečne evropske standarde i strah da je nametanje gotovih propisa od strane EU jedini način da krenemo napred. Problem je što Uniji ne pada na pamet da bilo koji deo posla uradi umesto nas, pa nam je dalje zaostajanje najvidljivija perspektiva.
Srbija danas liči na Zvezdu. Nema ni kvalitet ni ideju.
