Dobar gazda treba da zna da potapše po ramenu, ali i da preduzme rigorozne mere kada je to neophodno, kako bi sačuvao preduzeće od sunovrata. Današnji menadžeri u kapitalističkom svetu sve su manje u stanju da ispoštuju brojne zahteve koji se tiču zdravog poslovanja firme, pa je sve češća potreba za „vađenjem kestenja iz vatre“. Ulogu uspešnog „vatrogasca“ na teritoriji Beneluksa mnogo puta preuzeo je Peter Milović (43), vlasnik amsterdamskog biroa „In čardž“ (In ćarge). On je nepoznat široj holandskoj javnosti, ali gotovo da nema vrha neke veće organizacije, velike bolnice ili ministarstva u Holandiji, koji nisu zatražili usluge našeg zemljaka koji, kako naglašava, „veruje u kombinaciju topline i odlučnosti u radu“.
Uspešne sanacije poslovanja firmi i zagarantovano postavljanje na zdrave noge osnovna su preporuka u radu biroa „In čardž“, koji proteklih godina sa mnogo elana predvodi Peter Milović.
Odrastao uz sestre
Kada je imao tri godine Peter Milović je ostao je bez majke, da bi samo tri godine kasnije ostao lišen i ljubavi oca koji je na zapad Starog kontinenta stigao sa Balkana. Oboje su u Belgiju pobegli pred nacistima. NJegove tri sestre su u Genku, u siromašnoj sredini, preuzele tešku i nezahvalnu ulogu da desetak godina mlađeg brata izvedu na pravi put. I uspele su.
– Stajao sam sa lopatom kraj groba svog oca. Nisam znao šta da radim sa njom, ali sam jednu stvar shvatio – moramo dalje!
Mnogo toga što ga danas čini uspešnim, Peter je poneo iz tog najtežeg perioda u svom životu. Pravu istinu o roditeljima nikada nije uspeo da sazna. Pretpostavljao je dugo da je njegov otac bio pastir iz Crne Gore, koji je bežeći kroz Austriju ka zapadu, u ovoj zemlji upoznao i sa sobom poveo ženu koja mu je u Belgiji podarila četvoro dece. U osamnaestoj godini je čuo da mu je otac navodno bio sveštenik u Crnoj Gori.
– Šteta što me gotovo uvek zovu u „dva do dvanaest“. Ponekad je reč o preduzeću na samoj ivici ponora. Žao mi je što moram da konstatujem da mnogi biroi koji rade isti posao često preuveličaju situaciju – objašnjava Milović.
Diskrecija je zagarantovana u ne uvek prijatnim situacijama.
– Zna da se dogodi da najviši menadžeri odgovorni za poslovanje firmi zaplaču u razgovoru. Tek onda primećujem koliko su usamljeni. Svakako da niko od njih ne želi da spoljni svet sazna da sam im bio u poseti – priča Peter Milović, koji sebi umesto uloge doktora, dodeljuje naziv psihologa čiji je zadatak da duboko prodre u dušu direktora jednog preduzeća.
– Moja snaga se sastoji u sposobnosti da odlično slušam i vodim vrlo duboke razgovore. U takvim razgovorima treba tražiti ključnu reč, odnosno srž problema, jer ne postoji opšti recept – govori priznati amsterdamski menadžer.
U više navrata Milović je došao do zaključka da je glavni razlog neuspešnog poslovanja nekog preduzeća otuđenost direkcije od procesa koje sprovode njihovi radnici.
– Od presudnog značaja je to da se gazde redovno nađu među svojim radnicima. Ista priča mora da se ispriča svima, od menadžera do čistača. Upravo sa tim „nižim“ slojem rado razgovaram, što neretko zbunjuje moje nalogodavce.
Prvi projekat Petera Milovića pre osam godina bila je reorganizacija jedne internet firme. Sa 140 radnika, broj zaposlenih je sveden na samo 20! Finansijska situacija i politika ovog preduzeća bila je ravna katastrofi.
Od čistača do šefa
Simpatije prema paradoksima proističu iz Peterove njegove prošlosti. On je kao 18-godišnjak bio vođa partije belgijske levice „Agalev“, da bi u 22. godini čistio toalete u Mekdonaldsu. Karakteristično za Milovića, za kratak period on je izrastao u šefa jednog Mekdonaldsovog restorana u Antverpenu, koji je ubrzo proglašena za najbolji u Belgiji. Briga o svojim radnicima i oštra kontrola kvaliteta bila je kombinacija za uspeh.
– Trebalo je možda već onda ugasiti njeno postojanje. Postojala je, međutim, zdrava struktura koja je bila vredna truda. Mnogo novopečenih preduzetnika prikriva svoje slabosti i misli da sve može. Tako sami čine najveću prepreku u vlastitom preduzeću – objašnjava Milović, nekada i sam direktor u ABN Amro banci, koji za sobom ima studije ekonomije.
