Поштовани пријатељи,
Обавештавамо вас о веома важној петицији коју је покренуо Комитет чији су оснивачи почасни конзули Републике Србије, професори, публицисти, новинари, дипломате и цивилни активисти. Ова иницијатива прикупљања потписа је отворена за све појединце и удружења који намеравају да пруже свој допринос разматрању признања независности Косова од стране Републике Италије.
Чланови Комитета су:
-Лорета Бађо (почасни конзул Републике Србије-регија Венето)
-Леандро Кјарели (почасни конзул Републике Србије-регија Тоскана)
-Проф.Стефано Пилото (Универзитет у Трсту)
-Стефано Верноле (новинар из Модене)
-Марилина Века (писац и новинар из Рима)
-Федерико Роберти (блогер “byebyeunclesam”)
-Андреа Тури (есејиста)
-Проф. Алесандро Ди Мео (Универзитет у Риму)
-Стефано Павези (хум.удружење „Una Voce nel Silenzio“)
-Стефано Бонилаури (издавач и председник културног удружења „Русија“ Емиља Ромања )
Молимо вас да поделите ову вест и обавестите ваше пријатеље!
Детаље о петицији можете прочитати на блогу Комитета ОВДЕ
Инструкције за прикупљање потписа:
-Потребно је скинути формулар у формату PDF или DOC
ФОРМАТ А3 ФОРМАТ А4
-Саветујемо да се две странице одштампају на једном листу, напред и позади (fronte/retro).
-Могу потписати сви они који имају пријављену дозволу боравка у Италији (residenza). Када странци попуњују датум и место рођења нека упишу град и обавезно државу, за Италијане је довољан само град. Важећи документи су италијанска лична карта (C.I. па број), возачка дозвола (patente па број) или италијански пасош ( passaporto па број).
Сва удружења чланови Савеза ће активно учествовати у прикупљању потписа
За информације и детаље о петицији можете писати на
peticija@savezsrba.it
Пратите ФБ страницу Комитета
Приоритет имају својеручни потписи, али ко није у могућности или нема место боравка у Италији може потписати и „on-line“ петицију
Текст петиције упућен Доњем дому парламента Италије:
Одбор за покретање поновне расправе о италијанском признању независности Kосова
Петиција упућена Доњем дому Парламента
На основу члана 50. Устава Републике Италије
Будући да
Kосово и Метохија представља окосницу српске културе. Наиме, у тој области су Срби створили прве насеобине и изградили у XIII и XIV веку манастире, праве оазе културе и православног хришћанства, у којима су похрањени списи, сликарска дела и историјска предања српског народа. Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Kосово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије, из таквог положаја Покрајине Kосово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Kосову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима; Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 која је усвојена 10. јуна 1999. године, све земље чланице реафирмишу суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и других држава у региону и потврђују апел за широку аутономију и суштинску самоуправу за Kосово и Метохију, као и за право избеглица и расељених лица да се врате својим кућама у безбедности, а пре свега даје се овлашћење генералном секретару да уз помоћ надлежних међународних организација успостави међународно цивилно присуство на Kосову, како би се обезбедила привремена управа на Kосову, при чему ће народ Kосова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација;
упркос присуству међународних мировних снага, такозвана ОВK је успела да протера са Kосова и Метохије скоро све припаднике неалбанских националних мањина (20% садашњег становништва), око 240.000 Срба, Црногораца, Турака, Рома, Јевреја, Египћана, Горанаца (Словена исламске вероисповести) и Хрвата као и да уништи стотине цркава и православних верских објеката, што представља велику штету не само за српску културу већ и за читаву средњевековну хришћанску баштину. Делу српске заједнице, нарочито у Метохији, наметнут је живот у опкољеним енклавама; под притиском “западњачке” међународне заједнице, односног великог дела Европске уније и САД-а, албанско вођство је у Приштини једнострано прогласило 17. фебруара 2008. године своју независност од Србије. Овај процес сецесије наилази на велике препреке по питању признања од стране Организације уједињених нација, пошто руско-кинески вето спречава улазак косовског ентитета у било коју дипломатску организацију за мултилатералну сарадњу, тако да су сама признања плод иницијатива које спроводи свака земља појединачно; италијанско признање Kосова усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера Романа Продија писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су консултовани чланови владајућих и опозиционих странака. Шпанија, Kипар, Румунија, Словачка и Грчка су чланице Европске Уније које још нису признале независност Kосова, а томе се противе и све земље чланице БРИKС-а.
Имајући у виду да
признање Kосова од стране одређеног броја земаља представља преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до кршења међународног права и допринео актуелној општој нестабилности; списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани ентитет Републике Kосова је увећан повлачењем признања следећих земаља: Либерија, Гренада, Kомонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото, Унија Kомора, Соломонска острва и Мадагаскар.
С обзиром на
нове тензије на Балкану, на само на Косову, већ и у Македонији, Босни, Грчкој, Албанији, Црној Гори и Србији и на италијанске стратешке геополичке интересе за стабилност читаве регије: потписници траже покретање парламентарне дебате о могућности италијанског повлачења признања Косова као независне државе и за јачање активизма италијанских војних, политичких и културних институција у циљу одбране права мањина и културних добара на Косову и Метохији. Такође траже да се посланичке групе формално изјасне по питању италијанског признања независности Kосова, а да се садашња влада, у дијалогу са владом Републике Србије, информише о актуелној ситуацији на Kосмету. Траже да Италија, у складу са резолуцијом СБ ОУН 1244, активно промовише безбедан повратак избеглица и расељених лица са Kосова и Метохије.
