Druženje sidnejskih Srba i Grka, uspostavljeno u ratno doba na Balkanu, ove nedelje održano je po 15. put u dvorani CŠO „Svetog arhiđakona Stefana“ u Ruti Hilu.
Ova smotra počela je, kako je napomenuo i jedan od njenih dugogodišnjih učesnika Ilija Glišić, u teška vremena za Srbiju, kada su ovdašnji Grci bili među onima koji su pomagali srpski narod tamo i saosećali sa Srbima ovde. Pod vođstvom neumornog profesora Dimitriosa Kametopulosa sa grčke strane i zajedno sa LJubicom Ridli sa srpske strane, manifestacija se održala do danas. Sve vreme, uz domaćine u Ruti Hilu, pozivu na druženje odazivale su se i druge srpske crkve i zajednice koje su slale svoje folklorne grupe da se predstave publici i grčkim prijateljima, koji su takođe dovodili svoje igrače.
Tako je pozornica na kojoj su se smenjivali učesnici smotre srpsko-grčkog prijateljstva postala mesto gde su i upućeni i neupućeni u balkanski kolorit imali priliku da vide bogatstvo nošnji, muzike i igre – od Crne Gore i Kosova do Šumadije i Republike Srpske, od Krita, Peloponeza i Kipra, do Makedonije, Trakije i Male Azije.
Bilo je impresivno od samog početka, kada su intonirane tri himne: australijska, grčka i srpska, a zatim se na grčkom pomolio Dimitrios Kametopulos, a na srpskom ovdašnji paroh Srboljub Miletić.
Kametopulos, sa zastavom Grčke u džepu od sakoa, onima koji su ovde i pre dolazili poznat je i kao čovek koji je druženja sa Srbima koristio da nauči pregršt reči srpskog jezika. Ovo mu je bila prilika da ih obilno koristi, na prijatno iznenađenje i odobravanje publike i drugog voditelja Sonje Stanković.
Ni Srbi nisu zaostajali sa iznenađenjima za svoje goste. Prvu grupu koja je nastupila činile su članice parohije-domaćina koje su odigrale „Zorbu“ i pobrale gromke aplauze svih, a posebno grčkog dela.
Ovacije i skandiranje izazvali su članovi grčke plesne škole Sofije Haskas, koji su u njenoj koreografiji izveli igre iz Makedonije i, takođe, izuzetno omiljenog „Zorbu“. Igrali su i „Pontski Grci“ pod vođstvom Panajotisa Kuvelisa, sa igrama sa Ponta i iz Male Azije, nastupili su i velika grupa „Fotia“ („Vatra“) sa igrama sa Krita i Kipra, Plesna škola Kiparskog kluba iz Stenmora …
Srbi su se predstavili u prilično brojnom sastavu.
Učestvovali su igrači Srpskog centra Bonirig pod vođstvom Gorana Nikolića, Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“ iz Hokston Parka (koreograf Rajka čelić), CŠO Sveti Jovan Krstitelj iz Vulongonga (koreograf đorđe Nikolić), Srpske narodne odbrane (koreograf LJiljana Stepanović), CŠO Sveti knez Lazar iz Aleksandrije (koreograf Vesna Pandža) i, naravno, domaćina CŠO Sveti Stefan iz Ruti Hila (koreograf Miroslav Vuković).
Svim ansamblima koji su učestvovali uručene su tradicionalne povelje.
Publika se zaista dobro osećala. Oduševljenje jedne bake, međutim, vredi da se posebno zabeleži. Ona je, dok je nastupala mala grupa „Rastka“ iz Ruti Hila, ispod pozornice naglas ponavljala: „LJubi ih baba njihova“.
Kad su deca sišla među publiku, ispostavilo se da baka Sofija Popović, jer je o njoj reč, ima u toj grupi tri unuke – Aleksandru i Milicu Aleksić i Aleksandru Lazić.
Ima ona još razloga za ponos, Sofija Popović je majka četvoro dece i baka – ukupno 11 unuka.
