„Sve je motiv za pesmu. Samo ona ne sme da zakasni jer slika trenutak zanosa, ljubav, sećanje na zavičaj, rodoljublje“ rečeno je u podsećanju na delo Petra Pajića koje su organizovali pisci okupljeni oko Udruženja književnika Desanka Maksimović i uprava Srpske nacionalne akademije.
Posle minuta ćutanja, o stavovima pesnika preminulog u Beogradu početkom avgusta govorio je Živko Cerović.
„Petar Pajić govorio je i pisao o ulozi pesnika i njegovom položaju u savremenom svetu, o srpskom izdavaštvu i pesmi bez čitalačke publike. Pajić je srpski Rilke, ali je iza njega ostalo i osam proznih knjiga, uglavnom priča ali i nekoliko radio drama, brojne recenzije. Prijatelji i publika će ga pamtiti i kao autora emisija iz kulture, ali i urednika Drugog programa Radio Beograda“, rekao je Cerović.
O svom drugovanju sa Petrom Pajićem govorila je Katarina Kostić, dugogodišnja predsednica Udruženja književnika Desanka Maksimović u Torontu.
„Pesme Petra Pajića poznatije su od njega samog. Citiraju se njegova Srbija na robiji i mnoge druge za koje je 2014. dobio i nagradu koja nosi Desankino ime. Sa Petrom sam zajedno putovala od Francuske 7 do Kosovske Mitrovice na međunarodne književne susrete koje nose ime Lazara Vučkovića. Nezaboravni su ti susreti, a bili su i dirljivi jer je uvek bilo i puno školske dece dok su pesnici nadahnuto govorili o Kosovu. Svake večeri, posle zvaničnog programa, sedela sam sa Petrom Pajićem i Slobodanom Rakitićem a oni su, kao pravi predstavnici valjevskih i beogradskih boema, ponekad blago cinično govorili o književnosti i savremenom svetu“, rekla je Katarina Kostić.
Na pesničkoj večeri posvećenoj Pajiću njegove stihove su govorili Tijana Petrović, Zorica Mišić, Vladimir Stjepanović i Radovan Gajić.
