ORAHOVAC, JEDNA OD NAJMANjIH SRPSKIH ENKLAVA NA KOSMETU
Petsto metara za petsto duša
Nekadašnje mestašce sa skupštinom opštine, sudom, gimnazijom za Srbe je postalo logor opasan bodljikavom žicom
Učestali albanski napadi posle ulacka NATO trupa na Kosovo i Metohiju primorali su Momirku Mojsić da prvi put posle osam decenija promeni prebivalište. Iz rodnog Orahovca otišla je, kao i mnogi drugi, put Srbije. Sa dva sina smestila se u Obrenovcu. Ali ne zadugo. Posla nije bilo, živelo se teško, a srce je i dalje bilo na Kosovu. Nisu dugo razmišljali. Vratili su se u Orahovac, u trošnu kuću, u jednu od četiri ulice u kojima danas žive Srbi.
„Ovde smo navikli, majko. Vratili smo se u svoju kuću pa šta nam Bog da”, kaže baka Momirka.
Ona je jedna od petsto žitelja koji uprkos neprijateljskom albanskom okruženju opstaju na svom ognjištu. Uglavljen između đakovice, Dečana, Prizrena i Peći, Orahovac je jedna od najmanjih srpskih enklava. Nekadašnje mestašce sa skupštinom opštine, sudom i gimnazijom, za Srbe danas je postalo logor opasan bodljikavom žicom. Slobodno se kreću samo u krugu od petsto metara. Za sve izvan toga potrebna im je oružana pratnja. Dva puta nedeljno imaju organizovani prevoz do Mitrovice, a dvaput mesečno do Gračanice. Ni hitna pomoć ovde ne prolazi bez pratnje Kfora.
Albanci se, međutim, slobodno kreću i kroz onih nekoliko stotina srpskih metara. Znaju često i da provociraju, prete. Zato pripadnici Kfora (ovde su stacionirani Švajcarci, Nemci i Austrijanci) imaju pune ruke posla. Srbi se ne žale na njih. Kažu da im je, za sada, dobro sa njima. Komanda im je smeštena na „glavnom” trgu, ispred crkve. Mnogi Srbi koji su odavde izbegli izdali su kuće policiji i administraciji Kfora i Unmika.
Među malobrojnim objektima koji su Srbima preostali je i crkva Uspenja Presvete Bogorodice. Danas, osim da se pomole, u crkvu dolaze i da sahranjuju svoje mrtve. Staro groblje su oteli Albanci, pa je crkvena porta već puna novih humki. Zbog blizine groblja temelji crkve, sagrađene još polovinom 19. veka, već su potkopani. Ovih dana od priloga parohijana crkva se obnavlja. U njoj se kao relikvija čuva, kažu čudotvorna, ikona Presvete Bogorodice, kao i ikona Isusa Hrista stara pet stotina godina. Orahovačka crkva je jedinstvena i po tome što je to verovatno jedini pravoslavni hram u Srbiji u kojem hor čine isključivo deca.
„Dovoljno je da dođe samo jedno dete pa da mogu da služim liturgiju”, kaže sveštenik Srđan Milenković.
I ovde, u getu, rađaju se deca. Ove godine rodilo ih se četvoro, a otac Srđan je krstio jedno. Krstio bi i ostale, ali se, kaže, kumovi plaše da dođu. „Dokle ima rađanja opstaćemo ovde”, kaže on optimistično. Jednom godišnje u crkvi se venča i poneki mladi par. Možda bi ih bilo i više, ali je, kako u šali kaže baka Miomirka, manjak devojaka. „Nijedna devojka iz Srbije neće ovde da živi”.
Pa ipak, ove godine u prvi razred OŠ „Vuk Karadžić” upisano je 12 đaka, što je tri puta više nego prošle godine. U svim razredima ih ima 50, dok u gimnaziji, koja je u istoj zgradi, nastavu sluša 40 učenika.
Najaktivniji su na kursu za kompjutere. Od Narodne kancelarije dobili su na poklon tri kompjutera i godišnju pretplatu za Internet. Najvažnije im je što sada imaju agregat tako da će na računarima moći da rade i kada nema struje. U poslednje vreme isključenja su sve češća. Odrasli strahuju jer su čuli da će uskoro obavezno morati da plaćaju račune. A odakle, kada i bez tog troška jedva preživljavaju.
Ovih dana im je Koordinacioni centar poslao drva za ogrev. Tu je jedan mladi Albanac video svoju priliku za zaradu. Osamnaestogodišnji Gzim Cena u svojoj maloj motornoj prikolici razvozi drva komšijama Srbima. Za kubik naplaćuje dva evra. Dnevno, kako kaže, može da zaradi oko dvadeset-trideset evra. On tvrdi da zbog svog posla nema problema sa sunarodnicima, ali ni sa Srbima. Nikome ne smeta, važno je da se posao završi.
Uostalom, kako pričaju stariji žitelji Orahovca, nekada se ovde u Metohiji skromno, ali složno živelo sa Albancima. Išli su jedni drugima u kuću. Međutim, vremena su se promenila, iz Orahovca je kidnapovano 75 Srba i malo ko veruje da će ikada biti kao pre.
I pored svega, danas se u Orahovcu peva „rodni kraju ružo majska, Orahovcu bašto rajska”.
