*
BRANISLAV NUŠIĆ
(1864—1938)
Branislav Nušić (Beograd, 8/20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski komediograf, pisac romana, drama, priča i eseja, začetnik retorike u Srbiji, i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.
Nušić je rođen u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše.
Nušić se borio u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rata je objavio kontroverznu pesmu „Dva raba“ u „Dnevnom listu“, zbog koje je osuđen na dve godine robije.
Književni rad je počeo, kao većina mladih ljudi, poezijom, ali se ubrzo sasvim posvetio prozi, poglavito pozorišnim komadima, dostigavši u komediji vrhunac svojih mogućnosti. Njegova dela i danas se rado gledaju. Neke komedije su postale klasična dela još za njegova života i već tada je bilo sigurno da će imati trajnu vrednost. Nušićeva dela su prevođena i sve se više prevode na mnoge strane jezike.
Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi.
Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno
- Kad bi znala, dilber Stano (muzika: Stanislav Binički)
Izvođači: Ljubivoje Vidosavljević, Sofka Nikolić, Miodrag Popović, Pavle Stefanović, Oliver Njego, Milan Babić
- Čempres viti, čempres ponositi (muzika: Stanislav Binički)
Izvođači: Jadranka Jovanović, Zaim Imamović, Beba Selimović
