*
Stihovi — Đura Jakšić
PADAJTE BRAĆO!… *
Padajte, braćo! Plin’te u krvi!
Ostav’te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s’ sebe ropstvo i sram!
Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna…
Nebo će plakat dugo i gorko,
jer neće biti Srbina…
Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi —
ta da smo braća — oh, bože moj!…
Ta zar bi tako s Avale plave
gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako, oh, braćo draga,
ta zar bi tako prezreli vas?…
Prezrite bratstva, pokor i kletvu,
što nebo dade, pogaz’te vi!
Ta nije l’ grešno, nije li grozno:
krv dece vaše gledamo mi!…
A gde je pomoć, il’ suza bratska?
Il’: „Juriš, rode, za brata svog!“?…
U veljoj bedi, smrti i krvi
danas vas same ostavlja bog!…
Al’ opet, grešan, grešno sam pevo,
ranjeno srce naroda svog!
Ta Srbin kipi, kipi i čeka —
Al’ ne da đavo… il’ ne da bog!
15. juna 1862. godine na Čukur česmi (u prevodu, duboka česma), u Beogradu, Turci su iz obesti ubili srpskog dečaka Savu Petkovića, potom policajca i oficira, što je dovelo do opšte pobune beogradskih Srba. U isto vreme u Hercegovini i Crnoj Gori ustanici preživljavaju teške momente svoje istorije. Vest o mogućnosti da i Srbija uđe u rat obradovala je ustanike. Iako su srpski omladinci tražili rat, do njega ipak nije došlo. Srbija je pristala na posredovanje velikih sila i čekala. Ogorčen stradanjima sunarodnika, Đura Jakšić je iz revolta napisao pesmu: „Padajte braćo!…“
Kod Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima zadužbine Vanđela Tome, delo srpskog vajara Simeona Roksandića (1874—1943).
YouTube: Vojislav Bilbija — Padajte, braćo!…
