Novi ambasador SR Jugoslavije u OEBS Branko Milinkovic predao je akreditivna pisma generalnom sekretaru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Janu Kubišu. Milinkovic je, za „Vesti“, ocenio da ce imati „pionirski zadatak da olakša približavanje SRJ ovoj organizaciji, a time i evropskim integracionim tokovima“.
Da podsetimo, SRJ je bila iskljucena iz rada OEBS više od osam godina – od maja 1992. do novembra 2000. godine, kada je ponovo primljena u punopravno clanstvo.
Strpljivo do povratka ugleda
Zamolili smo ambasadora Milinkovica da nam ukratko predstavi svoje zadatke u obnovljenoj misiji Jugoslavije u OEBS.
– Od kraja hladnog rata OEBS je doživeo vrlo dinamican preobražaj i iz serije diplomatskih konferencija, kakav je bio u vreme „starog“ KEBS osamdesetih godina, prerastao je u vrlo razgranatu medunarodnu organizaciju, neku vrstu „evropskih Ujedinjenih nacija“. OEBS se bavi vojnim aspektima bezbednosti, ekonomskim pitanjima, zaštitom ljudskih prava i procesima demokratizacije, a sve u cilju sprecavanja sukoba i otklanjanja negativnih posledica koje oni mogu proizvesti. Zbog toga je prethodni zadatak Misije da dobro upozna sve ove promene do kojih je došlo u vreme našeg odsustva iz OEBS. Moja osnovna dužnost jeste predstavljanje naših stavova i zastupanje naših interesa u svim pitanjima koja se ticu SRJ. Možda bi se uspostavljanje dobrih radnih kontakata sa kolegama iz drugih zemalja moglo pomenuti kao važan cilj pocetnog perioda moga mandata. Na duži rok, najveci izazov verovatno je strpljivi rad na stalnom poboljšanju ugleda zemlje i predstavljanje njene evropske vokacije.
Bogato iskustvo
Branko Milinkovic je doktor medunarodnog prava. Tema doktorata bila mu je „Uloga ljudskih prava u medudržavnim odnosima“.
Od 1985. do 1995. radio je kao novinar i urednik u casopisu „Medunarodna politika“, a od tada je bio istraživac u Institutu za medunarodnu politiku i privredu (glavno polje rada evropske organizacije, posebno Savet Evrope i OEBS).
Objavio je, ili kao koautor, cetiri knjige „Medijske slobode“, „Evropska bezbednost i širenje NATO“, „LJudska prava“, „Kulturna prava“ i više desetina clanaka u zemlji i inostranstvu.
• Kada ce poceti da se ostvaruje najavljena strucna pomoc eksperata OEBS u bitnim sektorima kao što su ljudska prava, sloboda gradana, manjina, medija, uspostavljanja nezavisnog sudstva…?
– U vecini ovih oblasti takva pomoc se vec ostvaruje kroz aktivnosti Misije OEBS u SRJ koja deluje vec nekoliko nedelja. Održano je nekoliko seminara i okruglih stolova u oblastima ljudskih prava, prava manjina, nezavisnosti sudstva ili vojnih aspekata bezbednosti na kojima su ucestvovali naši i evropski strucnjaci. Cini mi se da se u svojim dosadašnjim aktivnostima na ovom planu Misija OEBS u SRJ, kojom rukovodi ambasador Sanini, opredelila za pravi pristup – strana strucna pomoc ne ogleda se u pridikovanju i deljenju lekcija, koje cesto može da bude kontraproduktivno, vec u razmeni mišljenja kako bi se, na bazi pozitivnih iskustava drugih, pronašla najbolja rešenja za naše probleme.
• U Beogradu je otvorena kancelarija OEBS. Bile su najavljene kancelarije i u Novom Pazaru i jednau Vojvodini, pa se od toga odustalo. Zamolila bih Vas za komentar.
– Misija OEBS koja je bila u SRJ 1992-1993. imala je svoje regionalne kancelarije za Kosovo, Sandžak i Vojvodinu. U mandatu novoustanovljene Misije OEBS u SRJ govori se o potrebi zaštite manjina a predvidena je i mogucnost otvaranja regionalnih kancelarija. Najveci broj misija OEBS koje trenutno deluju u desetak-petnćst zemalja clanica ove organizacije takode imaju regionalne kancelarije. Misija ce se sigurno baviti manjinskom problematikom, a o otvaranju regionalnih kancelarija može se odluciti i kasnije, uz konsultacije sa predstavnicima naše vlade. U ovom trenutku se razvija jedan važan i zanimljiv deo aktivnosti Misije OEBS u SRJ koji ima regionalnu komponentu – to je mogucnost obuke multietnicke policije na jugu Srbije.
Prognani i nestali sa Kosmeta
• Na koji nacin ce biti pokrenuta inicijativa SRJ da se konacno reši pitanje nestalih i proganih Srba sa Kosmeta?
– Istorija problema nestalih lica na medunarodnom planu, od latinoamerickih diktatura pa do brojnih zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije nažalost pokazuje da se teško mogu ocekivati brza i efikasna rešenja. Ono što pitanju nestalih Srba sa Kosova daje dodatnu dimenziju svakako je cinjenica da se problem ne rešava iako u pokrajini ima jako mnogo predstavnika brojnih medunarodnih organizacija. Slicno je i sa problemom prognanih – organizaciji koja u svom naslovu ima rec bezbednost sigurno ne služi na cast to što ne može da osigura uslove za bezbedan povratak prognanih lica svojim domovima. Zbog svega toga ce ova pitanja biti stalna tema u svim kontaktima naših zvanicnika sa predstavnicima svih bitnih medunarodnih organizacija koje su ukljucene u rešavanje ovog problema poput NATO, UN, EU ili OEBS.
Preduslov ka integraciji
Nedavno je šef Misije OEBS u Federaciji BiH najavio da ce ta organizacija biti podrška snagama integracije na Balkanu. Naš sagovornik takav stav tumaci na ovaj nacin:
– Kada zapadni politicari govore o integrativnim procesima na Balkanu oni ih prevashodno vide kao suprotnost krvavom raspadu bivše SFRJ. To, medutim, ne znaci zalaganje za obnovu bivše države. Naglasak je na potrebi regionalne saradnje kao preduslovu za približavanje evropskim integracijama i Evropskoj uniji.
• Šta možemo ocekivati od najavljenih izbora na Kosovu i Metohiji i ulozi OEBS u vezi sa tim?
– Na poslednjoj sednici Strucnog saveta OEBS receno je da je postignuta strucna saglasnost sa Rezolucijom UN 1244.
Jednoglasno usvojena Rezolucija Skupštine Republike Srbije jasno izražava nezadovoljstvo zbog toga što nisu uvaženi amandmani srpske strane prilikom pripreme relevantnih pravnih akata koji se ticu izbornog procesa na Kosmetu.
S druge strane, ni u okviru samog OEBS, koji bi trebalo da organizuje ove izbore, još nije doneta jasna odluka o dodatnim finansijskim sredstvima koja bi za tu operaciju bila potrebna. Ukoliko se želi da predstojeci izbori na Kosmetu doprinesu stabilnosti pokrajine i celog regiona, što je svakako legitiman cilj medunarodne zajednice, onda bi prilikom donošenja odluke o svim bitnim modalitetima izbornog procesa valjalo uvažiti stav srpske strane i svih najuticajnijih država clanica OEBS i UN.
