Srpska dijaspora razume Srbiju i narod mnogo bolje nego bilo koji drugi ulagac. Ona ce u proseku mnogo manje strahovati od rizika, a to znaci i da manje ocekuje manje profite. Zar nije u dugorocnom interesu Srbije da što više njenih ljudi kontroliše srpsku privredu? Da li je korisnije za Srbiju da bogati i poslovni ljudi iz inostranstva u srpskoj privredi budu Milan i Žarko ili Jozef i Fric?
Ovim recima se završava jedan od važnih dokumenata koji su pod nazivom „Mostovi obnove i napretka“ eksperti Kongresa srpskog ujedinjenja, krovne organizacije naših iseljenika prevashodno „preko bare“, uputili ovdašnjim vlastima. Konstatacije i pitanja na koje se slute odgovori ponavlja i Miroslav Majkl đordevic, odnedavno ponovo predsednik, inace jedan od osnivaca KSU i nesumnjivo covek koji je po svom autoritetu, uticaju i doprinosu vezama sa maticom važna institucija srpske dijaspore.
Pomoci matici – moralna obaveza
– Od internacionalnog milosrda Srbija ne može da živi. Moramo sami da se pomognemo i uzdignemo i to što pre. Gladne ljude ne zanima demokratija, vec hleb i opstanak – kaže za „Politiku“ ovaj uspešni poslovni covek iz San Franciska. On porucuje matici iz daleke Kalifornije da je „moralna obaveza dijaspore da pomogne otadžbini“, ali uz poštovanje odredenih principa, cije videnje je gospodin đordevic sa svojim istomišljenicima poslao i premijeru đindicu i predsedniku Koštunici još u septembru.
Saznajemo da do sada nikakav odgovor iz kabineta i jednog i drugog funkcionera nije stigao. „Cak ni najava od njihovih kancelarija da je memorandum primljen“, dodaje naš sagovornik, napominjuci da je rec o izuzetno važnom dokumentu koji je kamen-temeljac buducih mostova izmedu naših ljudi u otadžbini i rasejanju.
U svetlu ovog detalja, predsednik KSU komentariše i najavu promena koje stižu od vrha jugoslovenske administracije. Iako se ovde stice utisak da je „led krenuo“ u odnosima prema dijaspori, kod đordevica preovladuju kriticki tonovi.
– Ocekujemo partnerstvo i uzajamno poštovanje. Nije dovoljno samo promeniti forme, vec je važno postici promene u suštinskim razmišljanjima i odnosima. Zvuci obeshrabrujuce da visoki zvanicnici iz vlade javno govore kako „Srbi iz dijaspore ne mogu i ne smeju da ocekuju položaje u diplomatiji“ ili na znacajnim funkcijama u zemlji – ukazuje on.
Kao jedan od glavnih argumenata, đordevic navodi rezultate nedavno sprovedenog istraživanja prema kojem više od 70 odsto gradana želi da se dijaspora ravnopravno ukljuci u sve životne tokove u matici.
– Još ne vidimo ni konture sveobuhvatne državne politike prema braci u dijaspori, politike koja odbacuje sve vrste ksenofobije i ideološkog neprijateljstva prethodnih vlasti. Nas brine da se dijaspora ponovo ne politizira i postane arena mnogih politickih struja iz otadžbine.
Poverenje uslov partnerstva
Upravo je to razlog što je predloženo osnivanje jedne potpuno nezavisne državne ustanove za odnose sa dijasporom, što je uz pravo na srpsko državljanstvo, drugi makrouslov za vracanje poverenja. Takva ustanova bi bila u rangu ministarstva, a vezana za vrh države i pod upravom licnosti iz rasejanja sa autoritetom i sredstvima da vodi ovaj resor. „Vlade ce dolaziti i odlaziti i pokušavati da pridobiju dijasporu za svoju koaliciju. Za dugorocne interese naroda i nacije to bi bilo štetno“, obrazlaže predlog naš sagovornik.
Miroslav Majkl đordevic posebno insistira da se decenijama podizani zidovi izmedu dijaspore i otadžbine što brže uklanjaju. Pored toliko neophodnog novca naši iz rasejanja imaju „intelektualni i ekspertski kapital“ koji bi „celu jednu deceniju izolovanu Srbiju“ mogao da vrati u važne tokove privrednog i kulturnog razvitka. Nemacka, Izrćl, Južna Koreja, pa cak i Kina, po njegovim recima, duguju svoj uspon sopstvenim dijasporama.
– Treba samo pogledati nekih sto godina unazad, pa odmah primetiti koliko je dijaspora bila deo promena i progresa Kraljevine Srbije. Vuk Karadžic, Dositej Obradovic, kralj Petar i Mihajlo Pupin su samo neki od primera. Bez medusobnog poverenja, kako je to nedavno rekao i pomocnik jugoslovenskog šefa diplomatije zadužen za dijasporu, nema ni poštenih uslova za pravo partnerstvo – naglašava đordevic.
Smeta mu što su sve oci iz otadžbine uprte u novac naših ljudi,
ljudi iz rasejanja, iako je intelektualni potencijal dijaspore možda u ovom trenutku važniji. Primecuje da ne treba ocekivati nikakav znacajan i ozbiljan novcani kapital iz inostranstva dok se ne ispune neki osnovni preduslovi: zakoni koji štite privatnu svojinu, pošteni sudovi, profesionalna policija, razumni porezi, stalno i strateško poboljšavanje infrastrukture, transparentni zakoni i lak, brz proces dobijanja dozvola za poslove i trgovinu i realan i konvertibilan dinar.
– Jednostavno receno, valja stvoriti mogucnost i ambijent da preduzimljivi i poslovni ljudi razviju poslove i zarade novac, a da radnici dobiju poštene plate za pošten rad – istice naš sagovornik, procenjujuci na osnovu iskustva drugih zemalja u tranziciji da bi samo u stambenom sektoru u Srbiju moglo da se slije oko pola milijarde dolara za par godina. Gospodin đordevic istice da je on licno upoznat barem sa 100 miliona dolara potencijalnih ulaganja, a kako veli, „zbog titovsko-miloševicevskih zakona o hartijama od vrednosti, jedan investicioni fond iz inostranstva ceka da se to promeni sa nekih 80 miliona dolara u džepu“.
Propalo lobiranje, spremni projekti
Oklevanje i sporost u zemlji, na koju je primetno ljut, proizvode i loše posledice po neke inicijative KSU i gospodina đordevica. Ništa nije uradeno na lobiranju u americkom Kongresu i Stejt departmentu, iako je to vec stara ideja, za stvaranje razvojnog fonda od najmanje 30 miliona dolara, kao što je ucinjeno u slucaju drugih zemalja u tranziciji. „Ne možemo da radimo bez uske saradnje sa vladom. Otežavajuce je što vec godinu dana nemamo ni ambasadora ovde u Americi, što je izuzetno štetno i neodgovorno“, objašnjava, dodajuci da je iz slicnih razloga propala i ideja o osnivanju jednog privatnog razvojnog fonda.
Uprkos svemu, KSU i Majkl đordevic ne miruju. Eksperti Kongresa pripremili su za drugi sto Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope tri projekta, o kojima se u matici malo zna, a od kojih bi ako bude srece bilo prilicno koristi. Dva projekta su ekonomske, a treci je socijalne prirode.
– Prvi projekat bi omogucio dopremanje hiljade polovnih ali upotrebljivih personalnih racunara, kompjuterske opreme i drugih aparata i mašina neophodnih za privredu Srbije. Drugi projekat se tice stvaranja i promocije laboratorije za kompjuterski softver, koji bi korisnicima bio na raspolaganju besplatno. Potrebno je što pre zatvoriti tehnološki vakuum koji sada deli Srbiju od razvijenog sveta. Treci projekat je dugorocan i bavi se položajem srpskih žena. Naše žene su se pokazale odlicno u svim prilikama. One su neprocenjiva potencijalna snaga i energija Srbije i njima mora da se omoguci da žive i rade pod najboljim i jednakim uslovima – kaže, na kraju razgovora, gospodin đordevic, ne gubeci nadu i volju za izgradnju novih i cvršcih mostova prema otadžbini.
