PISMO IZ DIJASPORE PREDSEDNIKU SRBIJE
TADIć POSLEDNJA NADA REGRUTA
Namera predsednika Srbije Borisa Tadića da pomogne regrutima u dijaspori, koji nisu odslužili vojni rok, epilog može imati na narednoj sednici Vrhovnog saveta odbrane. Naime, posle još jednog debakla ministra odbrane Prvoslava Davinića, koji je najpre regrute pozvao da dođu bez bojazni, a potom sam sebe demantovao, rekavši da „nema pravo da oslobađa krivične odgovornosti“, naši sunarodnici su uoči Uskrsa poslali još jedno pismo Tadiću, jer veruju da im samo on želi iskrenu pomoć.
Oni predlažu opštu amnestiju kao jedino rešenje za njihove probleme.
– Naši pravni savetnici vide dva načina da se ovo reši – donošenjem uredbe kao podzakonskog akta, u nadležnosti Saveta ministara SCG. To znači da nije potrebno da se o tome izjašnjava parlament, već je dovoljna odluka Saveta ministara, a u uredbi se mogu ispraviti do sada učinjene nepravde i propusti. Smatramo da je ovo najlakši i najbrži način za rešenje problema.
Starosna granica
Regruti se zalažu i za vraćanje gornje starosne granice za služenje vojnog roka na 27 godina umesto 35.
– Ako vojska ionako snižava donju granicu, i planira da do 2010. bude profesionalizovana i vojni rok bude ukinut, ovakav postupak je čista logika i dokaz diskontinuiteta sa praksama Miloševićevog režima.
Drugi način je zakon o amnestiji koji donosi parlament SCG. Na našu inicijativu brojne nevladine i pravne organizacije već rade na nacrtu ovoga zakona, koji će biti pripremljen i predstavljen do kraja aprila. Kritično je da se ovaj akt donese što pre i da bude na snazi sve do donošenja novog zakona o Vojsci – stoji u pismu upućenom predsedniku Tadiću.
Grupa regruta iz inostranstva navodi da ih ima više od 50.000, od kojih su većina visokoobrazovani stručnjaci pogođeni ovim problemom.
– Umesto da nas SCG podstiče da negujemo veze sa maticom i predstavljamo našu zemlju što bolje možemo u svetu, dovedeni smo u tešku situaciju i prisiljeni da se odreknemo naših korena i svih veza sa otadžbinom. Iako smo u kontaktu sa Savetom Evrope, Amnesti internešenelom, UNHCR-om, Evropskim biroom za prigovor savesti i brojnim drugim svetskim institucijama, od kojih smo dobili podršku, ipak se nadamo će ovaj problem biti rešen što pre u okvirima institucija SCG – zaključuje grupa državljana SCG u inostranstvu koja ima članove u Austriji, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Kanadi, Kipru, Mađarskoj, Nemačkoj, Sloveniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Venecueli.
