Beč je jedna od nezvaničnih kulturnih prestonica (metropola) Evrope, i velegrad, a Grac, grad “ mala kutija u Štajerskoj, ove godine je glavni grad evropske kulture. Njegove kapije “ drumovi, ćrodrom i glavna železnička stanica “ oslikane su muralima, raznobojnim i s više očiju, da začaraju došljake i uvedu ih u paralelni svet umetnosti. Kroz njih putnici ulaze u sedište umetnika sveta. Na malim osunčanim trgovima i u baštama čuju se razni jezici učesnika u mnogobrojnim programima i posetilaca.
Početkom juna u ovom gradu, čija istorija datira od pre otprilike devet stotina godina i koji za sobom vuče mnoge pripovesti i njihove senke, održaće se najveći svetski pripovedački festival „Grac priča“, zanimljiv skup (neko bi rekao „simpozijum“) stvaralaca sa svih pet kontinenata. Varoš ima svoja unutrašnja skrivena dvorišta u renesansnim građevinama, ali će na njegovim trgovima i ulicama dvadeset osmog juna biti postavljena otvorena instalacija „Grad u ogledalima“ kao odraz urbanih situacija i stanja. Grad koji je svoje tajne vekovima skrivao sada ih otkriva, kao što je i sa kazamatima Šlosberga gde se održavaju muzičke i pozorišne svečanosti. U julu i avgustu, Džez-leto. Od prvog do devetog avgusta odigraće se „La strada“, međunarodni festival lutkarskog i uličnog pozorišta…
Grac ima mnogo priča, prošlih i budućih, uskoro.
Na malom gradskom prostoru koji može da se savlada za nekoliko sati (Većnica, Katedrala i mauzolej, Glokenšpilplac, Marijin spomenik, Hofgase, Šporgase, Šlosberg…) zbivaju se mnogi zanimljivi, višeslojni, događaji, kao da se od njih zida kula sa sedam nivoa.
Stanovnike i goste nose iz vremena u vreme. Mnogo pažnje je posvećeno piscu iz Graca Leopoldu fon Zaheru-Mazohu (1836-1895): u Gradskom muzeju je izložba „Fantom požude“, festival po piščevom imenu, a u srcu Šlosberga Irena Andersen priređuje omaž Vandi fon Zaher-Mazoh, prvoj ženi Leopoldovoj koja mu je poslužila za lik u romanu Venera u krznu (ili koži, fetišu), prema kojem je Salvador Dali nacrtao seriju crteža. Njena sedeća figura je prelivena krznom, poput vodenih slapova, kao i prostor oko nje.
U Joaneumu, u starom gradu, otvorena je izložba čiji naziv glasi, otprilike, „Težak kao nebo“ (Himmelschwer), i koja prikazuje transformaciju gravitacije, oslikava čovekovu težnju da se odlepi od tla i dodirne nebo. Ikar, moderni. Ljudske figure vise glava zabijenih u drveni plafon, kao ekseri.
Na Šlosbergu su od dvorca izgrađenog u srednjem veku, koji je po Napoleonovom naređenju srušen 1809. godine, preostali samo kazamati i toranj sa satom, Urturm, pored kojeg je u znak 2003. podignuta njegova replika, istih dimenzija, kao crna senka. Bar tako izdaleka deluje. Odatle se Grac, i putevi kojima sam se nešto ranije kretao, vidi kao na dlanu okružen plavičastim i zelenim brdima.
Dovršava se gradnja prestonice modernog i savremenog stvaralaštva, Kunsthaus, čudesna kuća umetnosti, nalik providnom cepelinu pri uzletanju, koja će biti otvorena u septembru na samoj obali Mure, brze reke, na kojoj je izgrađeno ili je u nju spušteno ostrvo, delo Njujorčanina Vita Akoncija, stakleno i metalno, što povezuje obale Mure i ubrzava reku.
čovek tu potone i jedva dolazi do vazduha. Ako se ne snađe, reka će ga odneti. I zato po Glavnom mostu prelazim preko nje u zapadni deo grada. Kako otkrivam jedan deo Graca, shvatam da mi drugi, prethodno viđen, postaje nepoznat kao da njegovo mesto zauzima ovaj u koji stupam. Isto je i sa izložbama i želim samo jednu da zapamtim. Odlučujem se za Zidanje Vavilonske kule u dvorcu Egenberg (1625) čija četiri tornja označavaju godišnja doba, dvanćst kapija mesece, a tri stotine šezdeset pet prozora dane u godini.
U centru je slika Pitera Brojgela Mlađeg Vavilonska kula (1685 „1695), a oko nje zidanje Vavilonske kule u umetničkim delima. Kule su nedovršene ili dovršene, a prva slika je naslikana sredinom petnćstog veka. Ilustracije koje je prikazuju nacrtane su na pergamentu u rukopisnim knjigama iz dvanćstog, četrnćstog stoleća. Izložbu prati i tok nastanka i razvoja jezika i pisma. U posebnoj odaji, polumračnoj, delo je savremenog umetnika Patrika Mimrana Babel, objekat i instalacija, Vavilonska kula sa koncentričnim krugovima koji se pri vrhu sužavaju i ostaju nedovršeni, poput zuba vremena, kao da od Brojgelove slike čini skulpturu.
A u prozorima i vratima kule uglavljeni su raznobojni monitori i video-filmovi, projekti što prikazuju usta koja isturaju jezike na kojima su natpisi ispisani različitim pismima. Usta jedu tekst, i gutaju ga poput slasne hrane. čuju se glasovi mnogih jezika, izmešanih u tamnici njihovoj, odakle kriče i mešaju jezik ljudi, praljudi i životinja, čini mi se. U Vavilonskoj kuli, u kojoj i sam nestajem, ili se samo pretvaram u govor, priču, zapis…
