PISMO REDAKCIJI
Poštovana redakcijo,
Dugo mi je trebalo da vam se obratim, ali istina mi je draža od svega, čak i od prijateljstva. Ovo moje pismo shvatite kao moralni gest i čin izuzetne hrabrosti. Znam da će moj život biti ugrožen, ali potreba za istinom i katarzom bila je jača od straha. Interes naroda i države uvek je ispred naših pojedinačnih potreba i zato hoću da progovorim iskreno i otvoreno.
Nego, da pređem na stvar. Konačno sam odlučio da iznesem ono što znam o kriminalnim radnjama predsednika vlade. A znam o tome sve jer ga poznajem 25 godina i kućni smo prijatelji. Zajedno smo osnivali stranku i zajedno smo posle duge opozicione borbe došli na vlast. On je, međutim, ubrzo pošto je postao premijer, počeo bezobzirno da se bogati. Dve godine po dolasku na sadašnju funkciju, uselio se u luksuznu vilu od hiljadu kvadrata u rezidencijalnom naselju. U garažama ima četiri automobila i dva džipa. Svojim roditeljima je na obali Dunava, u Sremu, napravio kuću na sprat, a tastu i tašti sagradio je vikendicu na Zlatiboru. Oboje dece poslao je na najskuplje koledže u Engleskoj.
Ključno pitanje je: kako je premijer do svega ovoga došao?
Posedujem dokaze koji će ga oterati na višegodišnju robiju. Predsednik vlade i ministar za privatizaciju su pivaru, koja je procenjena na dvadeset miliona evra, prodali kupcu po upola nižoj ceni. Zauzvrat, firma iz inostranstva im je na privatne račune u Novoj Kaledoniji i Devičanskim Ostrvima uplatila po milion evra. Premijer je, zatim, dobio proviziju od šest stotina hiljada evra jer je omogućio jednoj kompaniji da se u svim ministarstvima i vladinim službama instaliraju njeni kompjuteri. Od direktora fabrike nameštaja primio je na ruke pola miliona evra da se tom preduzeću oprosti plaćanje poreza na ekstraprofit u iznosu od četiri miliona evra.
Ovo je samo delić nepočinstava našeg premijera, koji se u javnosti predstavlja kao poštenjačina i borac protiv korupcije.
Spreman sam da predam dokaze javnom tužiocu, kao i da bilo kad i bilo gde dam izjave o svojim saznanjima.
P.S.
Dragi Branko,
Ako me u roku od mesec dana ne postaviš za ministra za privatizaciju, i ako mi od svakog svog „posla“ ne isplatiš deset posto, ovo pismo ću, zajedno sa odgovarajućim dokumentima, poslati svim redakcijama.
Tvoj prijatelj i saborac,
Milovan
