PLAGIRANJE NEZAVISNE SRBIJE
Krajem decembra 2000. godine Vladan Batic i njegova DHSS su jos zastupali stav o neophodnosti preuredjenja savezne drzave. Ne sumnjajuci u opstanak zajednicke drzave Srbije i Crne Gore, Batic je bio uveren da ce na sudbinu savezne drzave „znacajan uticaj imati i medjunarodna zajednica“ i da ce „tvrdi stav Mila đukanovica poceti da mu se vraca kao bumerang“.
Sredinom oktobra 2000, dok se jos hladila vatra u Saveznoj skupstini i drzavnoj televiziji koju su petog oktobra zapalili demonstranti, svim liderima DOS-a upucen je dopis iz sredista Stranke ekonomskog napretka Srbije (SENS) u kome predsednik te stranke navodi sledece: „Potrebno je sto pre da se oslobodimo sablasti jugoslovenstva, i da se Srbija i bratska Crna Gora vrate u cvrste temelje i tokove svojih drzavnosti koje su imale pre stvaranja za Srbe i Crnogorce pogubne versajske Jugoslavije“. Ovaj citat bazira na Programu SENS-a u kome, u njegovom drugom poglavlju, nalazimo sledeci segment: „Srbija mora da proglasi svoju samostalnost i time jasno odredi svoj drzavni status, bez referenduma, jer se ona kao suverena drzava referendumom nije ni ujedinila 1918. godine sa bratskom Crnom Gorom, takodje do tada suverenom drzavom“.
Vise od koincidencije je cinjenica da DHSS i njen lider Vladan Batic menjaju sustinski svoj odnos prema saveznoj drzavi (odbacuju je i traze samostalnost za Srbiju) neposredno nakon upoznavanja sa sadrzajem pomenutog pisma. Naravno, ideja izlozena u pismu nije nova na politickoj sceni Srbije. Moze se tvrditi da je ona bliska programu LSV Nenada Canka, medjutim, Cankove ideje o samostalnosti Srbije i Crne Gore podrazumevaju i samostalnost severne srpske autonomne pokrajine. Osim toga stranka SENS je nova stranka na politickoj sceni Srbije, bez uporista u vladajucim krugovima Srbije. Dakle, ako DHSS treba da preuzme deo programa neke od politickih partija, najbezbolnije to moze da ucini kada je u pitanju program stranke cije proteste drzavni mediji nece nikada objaviti. Tako se desilo da je „velika“DHSS preuzela znacajan segment programa „male“ SENS, segment koji se odnosi na status drzave u kojoj zivimo.
Pretpostavimo da su zalaganja DHSS za demokratske tekovine zapadne civilizacije zaista iskrena.
Medju tim vrednostima nalazi se i cuveno pravo intelektualne svojine. Na primer, u SAD se smatra da je nedopustivo cak i parafraziranje tudjih ideja bez navodjenja izvora. Da ne govorimo o bukvalnom preuzimanju citavih segmenata necijeg intelektualnog rada bez ikakve namere da se ukaze na izvore.
Cuveni albanski lobista Dzozef Bajden bio je svojevremeno prinudjen da se povuce iz izborne trke za predsednika SAD kada je jedan novinar pokazao da je ponovio nekoliko recenica iz govora starog vise decenija jednog, takodje, predsedsednickog kandidata. Slicno, americki profesor Dzon Frejzijer je bio prinudjen da podnese ostavku na funkciju predsednika Udruzenja psihijatara SAD, funkciju direktora Univerzitetske klinike u Harvardu i oprosti se od zvanja profesora univerziteta kada je obelodanjeno da je u jednim svom naucnom radu bez citata naveo cetiri kraca pasusa iz magistarskog rada kojim je svojevremeno rukovodio. Batic, medjutim, zna da zivimo u zemlji u kojoj cak i SANU tolerise cinjenicu da je jedan njen clan (navodimo jedan primer iz sirokog opusa toga akademika) objavio kao prvi autor knjigu koja je predstavljala fotokopiju prvih pet (od ukupno sest) glava doktorske disertacije cijom je izradom rukovodio, iako je po Zakonu o univerzitetu doktorska disertacija samostalno delo doktoranta. To i takva saznanja ucinili su da bez bojazni preuzme deo programa druge stranke ne pozivajuci se na izvor. Intelektualna svojina u pravnoj drzavi u kojoj je Vladan Batic ministar pravosudja, nema, dakle, nikakvu zastitu.
