Lepo je kada čovek od ranog detinjstva zna šta želi da bude, ali češća je situacija da mladi, pa i ne tako mladi nisu sigurni šta zaista žele da postignu u životu
Davor Džalto, najmlađi doktor nauka u našoj zemlji, doktorirao je istoriju umetnosti u Nemačkoj i, na prvi pogled, doneo je neobičnu odluku da svoju karijeru gradi u Srbiji. Kao multimedijalnom umetniku, bilo mu je veoma važno to što uz poziciju predavača na Fakultetu umetnosti niškog univerziteta, ima mogućnosti da se bavi svojim istraživanjima.
Mislim da je moj glavni motiv bio da mogu da radim ono što volim, da od toga mogu da živim i da uživam dok radim. Ta ideja je bila primarna i kada sam završio doktorat u Nemačkoj. Nisam imao nekih zacrtanih ideja gde to treba da idem, u kojoj zemlji vidim svoj život i karijeru. Mislio sam da je najbolje da idem tamo gde ću imati mogućnosti i odgovarajuću poziciju da ostvarim svoje ideje. I otvorilo se mesto upravo u Srbiji, mogućnost da počnem kao univerzitetski predavač, ali i da mogu da se bavim svojim istraživanjima, kaže Davor Džalto i nastavlja: čini se da je dovedeno na nivo stereotipa to da svako ko je u mogućnosti da ode i studira u stranoj zemlji, u inostranstvu i ostaje, jer je, po definiciji, tamo život bolji. Ja lično mislim da odgovor na pitanje da li ostati u zemlji ili uspešnu karijeru tražiti u inostranstvu mora da da svako za sebe, jer ne postoji rešenje primenljivo na sve.
– Pred mladim ljudima, često i onima koji su još deca, društvo stavlja važne odluke i izbore. Pitanje odabira karijere, njenog razumevanja i planiranja, jedno je od onih kojima se tek u poslednje vreme bavimo, iako pritisak na one koji se odlučuju čime će se baviti u životu, iz dana u dan postaje sve veći – kaže Nataša Ristić iz Centra modernih veština.
Samo shvatanje pojma karijera nekada je bilo mnogo drugačije. Karijera je bila nešto ekskluzivno, smatralo se da je samo poneko ima i to je bilo nešto čemu se zavidelo. Danas znamo da karijeru ima svaka osoba, da ona počinje za svakoga u različitom periodu njegovog života i da ona obuhvata posao, ali i obrazovanje stečeno pre zaposlenja, kao i ono koje se stiče uz rad. Karijera je i naš lični i porodični život, naše druženje sa prijateljima. Zapravo, sve što radimo u životu utiče na naš položaj u poslovnom svetu i sve to zajedno jeste karijera, objašnjava psiholog Milena Nikolić, savetnica za karijeru i obrazovanje.
Da bi se načinio što bolji izbor, potrebno je i što više informacija, a u izboru i planiranju karijere mladima bi mogli da pomognu odgovori na pitanja: šta je karijera, gde se može informisati o svim mogućnostima i ko je odgovoran za njen izbor?
Društvo ponekad nameće prisilne izbore mladim ljudima, često u momentu kada neki od njih nisu dovoljno zreli da naprave pravi izbor. Lepo je kada čovek od ranog detinjstva zna šta želi da bude, ali češća je situacija da mladi, pa i ne tako mladi nisu sigurni šta zaista žele da postignu u životu. U adolescentnom periodu, kada mladi moraju da donose mnogo odluka, oni istovremeno prolaze kroz mnoge lične psihičke i fizičke transformacije koje definitivno utiču na njihova razmišljanja. Tada im je veoma važno pružiti podršku, ali im i objasniti da mnogo toga zavisi i od njih, zaključuje psiholog Lazar Marićević.
