Švedsko ministarstvo pravosuđa dobilo je zahtev za pomilovanje Biljane Plavšić koja je na izdržavanju zatvorske kazne od 11 godina u zatvoru Hinseberg u blizini Orebrua od juna 2003. Portparol Ministarstva pravde Švedske Rikard Vesma potvrdio je da je zahtev primljen, ali nije želeo da iznosi njegove detalje.
Jedan od najtiražnijih švedskih listova „Aftonbladet“ navodi da iza zahteva stoji ambasador BiH u UN Miloš Prica koji traži da se nekadašnja predsednica Republike Srpske pomiluje.
Ambasador Prica u izjavi za „Dnevni avaz“ negirao je da je Ministarstvu pravde Švedske poslao pismo u kojem traži oslobađanje Plavšićke. On je naveo da nikada nije pisao „bilo kakvo pismo za nečije oslobađanje“, već da se samo „interesovao za stanje u kojem se Biljana Plavšić nalazi“.
– Nikad čuo, ko sam ja da tražim da neko bude oslobođen. Ja sam samo u privatnim razgovorima govorio da imam saznanja od sveštenika koji je posećuje i porodice da je ona u jako lošim uslovima i da joj je gore nego što je bilo u Ševeningenu, ali nisam ništa zvanično uradio – rekao je Prica.
Bilt bez komentara
Za vreme suđenja Plavšićki u Hagu, sadašnji ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt, koji je 90-ih bio švedski premijer, a kasnije izaslanik UN-a za Bosnu, svedočio je u Biljaninu korist i opisao njeno angažovanje posle rata kao hrabro. Kada su ga švedski novinari kontaktirali povodom zahteva za pomilovanje, Bilt nije želeo da daje nikakve komentare.
Ipak, švedski mediji navode da je zahtev adresiran na bivšeg ministra spoljnih poslova Jana Eliasona kome je posle nedavnih izbora i promene vlasti istekao mandat. Pismo je datirano 2. septembra i u njemu se navodi da su uslovi u švedskom zatvoru „loši u poređenju sa onim koje je Plavšićka imala u Hagu i da ona zbog lošeg zdravlja i njenih 76 godina treba da se prebaci u zatvor sa boljim uslovima. U tom pismu ambasador Prica apeluje na švedsku vladu da treba da oslobodi Plavšićevu iz humanitarnih razloga“, navodi list „Aftonbladet“.
Zahtev je stigao u švedsko ministarstvo pravosuđa 3. oktobra i uz njega je priloženo pismo Majkla đorđevića koji je direktor firme „Monad“ i raniji predsednik organizacije Srpski kongres ujedinjenja. U pismu đorđevića, kao i u zahtevu za pomilovanje, ističe se Plavšićkin doprinos za stabilizaciju Bosne i njen rad na omogućavanju Dejtonskog sporazuma koji je bio temelj za mir na Balkanu i za Miloševićev pad sa vlasti.
„Aftonbladet“ komentariše da su ovapisma predstavila Plavšićku kao „goluba mira, a ne kao ratnog zločinca“ i podseća svoje čitaoce da je predsednicu RS Haški tribunal osudio u februaru 2003. na 11 godina zatvora zbog njene vodeće uloge u progonu muslimana u bosanskom ratu od 1992. do ’95.
Meseci razmatranja
Pitanje Plavšićkinog pomilovanja razmatraće Lars Brandt zadužen za
ova pitanju u Ministarstvu pravosuđa.
– Zahtev za pomilovanje prvo će biti poslat Plavšićevoj da ga prokomentariše, a računa se da će za rešenje ovog slučaja biti potrebno najmanje nekoliko meseci, piše švedski list „Aftonbladet“ koji prenosi navode novinske agencije TT.
