Vaskrs je najveci hrišcanski praznik, koji se još naziva Praznikom nad praznicima ili Slavljem nad slavljima, jer svojim znacajem prevazilazi sve ostale svetkovine. To je, takode po teološkom tumacenju, glavni hrišcanski praznik, osnova i vrhunac hrišcanske crkvene godine, veza sa praznicima Starog zaveta i centar pokretnih praznika.
Hrišcanska crkva i njeni vernici Vaskrs doživljavaju kao centralni dogadaj Hristove pobede nad smrcu, te je Vaskrsenje osnova hrišcanstva.
Mada se po novozavetnom predanju Sin Božiji žrtvovao za sve ljude, u hrišcanstvu se Praznik nad praznicima slavi, ne kao dan žrtvovanja, vec kao dan pobede vecnog života nad smrcu, humanosti nad zlom, ali i kao dan velikog ljudskog dostojanstva i ljubavi prema Bogu i bližnjemu.
Nije zato slucajno što se Vaskrs proslavlja uvek s proleca, u vreme budenja prirode i ljudskog nadahnuca, a da bi se vernici pripremili za Slavlje nad slavljima.
Vaskrsu prethodi sedmonedeljni post, po ugledu na Isusa Hrista koji je postio na Gori iskušenja.
Na Vaskrsenju se temelji celokupno hrišcansko verovanje u zagrobni život. I apostol Pavle kaže: “ Ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša“. Napominje: “ Na Vaskrsenju Hristovu zasniva se i naša nada i naše ocekivanje sopstvenog vaskrsenja, jer kao što u Adamu svi umiru, tako ce u Hristu svi oživeti. Ali, svaki u svom redu: prvo Hristos, zatim hrišcani po njegovom dolasku“.
Vaskrsenje je, tumace teolozi, i nepobitni dokaz da je Isus sin Božiji, i da je Hristovo ucenje jedini izvor prave radosti života. Jer, bez Vaskrsenja život na zemlji ne bi imao nikakvog smisla i opravdanja, licio bi na trnovitu stazu koja se završava provalijom. Sa Vaskrsenjem ovozemaljski život je put koji vodi u vecno blaženstvo.
Raspece Isusa Hrista, pretvorilo je krst u simbol pobede. Po teološkom ucenju zbog drveta u raju i neposlušnosti Bogu covek je povredio svoju besmrtnu prirodu i bio proklet, a zbog drveta na Golgoti i poslušnosti – covek je isceljen, osloboden prokletstva i vracen mu je vecni život.
Osudom Isusa Hrista na smrt, ostvarilo se straozavetno Isaijevo prorocanstvo da ce Božiji sin dobrovoljno umreti da bi oslobodio ljude od ropstva grehu, kao i straha od smrti i davola. I sam Isus je u molitvi Ocu rekao da ce to uciniti i ponovo vaspostaviti poslušnost Bogu koju je Adam u raju narušio.
Posle Hristovog stradanja, raspeca i smrti na Veliki petak, njegovo telo je skinuto s Krsta i položeno u grob. Nadgrobni kamen je bio zapecacen, a spolja je postavljena straža. Svoju troipogodišnju propoved na zemlji, Hristos je ponovio i dušama pravednika Staroga zaveta za tri dana koliko je proveo u Adu, do Vaskrsenja. Silu Hristovog božanstva Ad nije mogao zadržati i Spasitelj je pošao u realnost Carstva Božjega, tamo uvodeci ljude.
U nedelju, pre zore, Isus je vaskrsao iz mrtvih, a stražari koji su bili oko groba to nisu ni primetili. Kad su žene mironosice, medu kojima je bila i Marija Magdalena, došle do njegovog groba, Andeo Gospodnji im rece : „Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao. Idite brže i kažite ucenicima NJegovim da je ustao iz mrtvih“. I dok su žene hitale da apostolima jave radosnu vest, na putu ih srete Hristos i rece im: „Zdravo“. A one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im Isus rece: „Ne bojte se! Idite javite braci mojoj i neka idu u Galileju i tamo ce me videti“.
Na vest od mironosica, sveti apostoli Petar i Jovan odmah su došli na Golgotu, i videvši prazan grob, uveriše se u Hristovo vaskrsenje. U nedelju uvece u sobi gde su se okupili apostoli, Spasitelj ude kroz zatvorena vrata i rece im: „Mir vam“. Ugledavši živog Hrista, ucenici njegovi se silno obradovaše. On im pokaza ruke i noge i rebro koje je bilo kopljem probodeno. Da bi ih potpuno uverio u stvarnost Vaskrsenja, Hristos im zatraži nešto za jelo, a oni mu dadoše ribe i meda.
On je uzeo i pojeo pred njima, posle cega im rece: „Ovo su reci koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se izvrši kao što je za mene napisano“. Tek tada apostolima postadoše jasna sva drevna prorocanstva o Hristu stradalniku, koji je kao jagnje Božije prineo sebe na žrtvu, a svojim cudotvornim vaskrsenjem otvorio ljudima put u vecni život.
