U 70 plastenika na 2,5 hekatra, članovi porodice Gajić i radnici, za oko tri sata nabrali su dve tone paradajza. Zadovoljni su kvalitetom prvog roda, koji je, tvrde, bolji od uvoznog.
"Ja mislim da je naš paradajz pre svega zdraviji i kvalitetniji nego što je uvozni paradajz. Ovo je naše prvo branje do sad, u narednom periodu očekujemo veće količine, do 15 tona dnevno", kaže Dušan Gajić iz Gornje Vranjske.
U selu gde skoro svako drugo domaćinstvo gaji paradajz, u rodnoj godini na jednoj biljci ubere se oko četiri kilograma zrelog ploda.
"Dosta je paradajza ovde, da ne preteram, kod nas desetak ima sigurno 300 hiljada struka", kaže
Dragan Gligorić iz Gornje Vranjske.
Pored stalnih kupaca iz Srbije, paradajz iz Gornje Vranjske izvozi se i u susedne zemlje, zbog čega se ne bere potpuno zreo plod.
"Paradajz se bere manje zreo iz razloga transporta, veći deo paradajza ide na inostrano tržište, npr. put Zagreba, Zadra, Slovenije. Ne gubi na kvalitetu, bude potpuno zreo, i možda najbolji za korišćenje kada stigne tamo", kaže Dušan Gajić iz Gornje Vranjske.
Od početka godine, posla u plastenicima ima svakog dana, a često se radi i do kasno u noć. Za dnevnicu od 1.500 dinara, dva obraka i tri kafe, u Gornju Vranjsku radnici dolaze i iz okolnih sela.
"Nije teško, ali ostajemo duže, do 12 noću, kako ima više paradajza, tako i mi ostajemo", kaže Dikosava Vasiljević iz Matijevca.
"Znači mi, jer nemam gde da radim, realne su gazde, divni su prema nama, isplaćuju nas na vreme", kaže Gordana Alimpić iz Nakučana.
Pored zadovoljnih radnika, cenom od oko 50 dinara za kilogram, bili bi zadovoljni i proizvođači. Godišnje se u ovom povrtarskom selu proizvede više od hiljadu tona paradajza.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269
