Duško Šibul je suncokret posejao sredinom aprila na 110 katastarskih jutara, primenio je sve neophodne agrotehničke mere i dobio prinos od oko dve tone po jutru.
"Parcele su dosta čiste jer sam sejao suncokret koji može da se prska protiv trave, i uglavnom sam zadovoljan prinosom i kvalitetom roda, ali, najgore je što još uvek ne znamo cenu suncokreta", kaže Šibul.
Diplomirani poljoprivredni inženjer Vladimir Rodić ističe da se prosečan prinos za sada kreće oko 3,7 tona po hektaru, što je prilično dobro s obzirom na velike količine padavina.
Podseća da je za prvih osam meseci palo 620 litara kiše po metru kvadratnom, što je izuzetno mnogo i neobično za ovo područje, gde za godinu dana padne obično između 550 i 600 litara.
Velike padavine su se, kaže Rodić, odrazile na izvesno smanjenje prinosa suncokreta u odnosu na lane, kad je rod bio preko četiri tone po hektaru.
"Ipak, i ovaj prinos je sasvim zadovoljavajući. Sve preko tri tone smatra se dobrim prinosom kod suncokreta", smatra Rodić.
Jedan od skladištara i otkupljivača suncokreta je Poljoprivredno preduzeće "Kaldarica", sa skladišnim kapacitetima od 500 vagona.
Vlasnik "Kaldarice" Dragoslav Kockar ističe da suncokret nije za skladištenje u silose, jer ako je vlažniji mora da se suši što povećava troškove.
"Zato ga smeštamo u podno skladište i dalje usmeravamo ka uljarama i kupcima".
U ataru Kikinde pod suncokretom je oko 13 hiljada hektara i ako vreme posluži žetva ne bi trebalo da traje duže od petnaestak dana.
rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745
