Na osnovu izveštaja Centralne izborne Komisije, na lokalnim izborima na KIM održanim 15. novembra glasalo je oko 700.000 ili nešto više od 45 odsto od 1,5 miliona birača.
Prema preliminarnim rezultatima najbolje rezultate ostvarila je Demokratska partija koju predvodi premijer Hašim Tači.
Kandidati te stranke su, u prvom krugu, izabrani za predsednike pet kosovskih opština. Na drugom mestu je Alijansa za budućnost Kosova, bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, čiji su kandidati izabrani za predsednike četiri opštine, dok je Demokratski Savez Kosova predsednika Fatmira Sejdiua pobedio u trci za prvog čoveka lokalne samouprave u tri opštine, među kojima je i Priština.
Kad je reč o odborničkim mandatima najviše glasova osvojila je vladajuća Demokratska partija Kosova Hašima Tačija. Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova ova partija je prva u 16 opština.
Demokratski savez Kosova Fatmira Sejdiua, DSK, najviše glasova je dobio u osam opština, dok je Alijansa za budučnost Kosova Ramuša Haradinaja pobednik u šest opština.
Stranka iz srpske zajednice koja učestvuje u Skupstini i Vladi Kosova, Samostalna liberalna stranka je osvojila većinu u tri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.
Demokratski savez Dardanije, Demokratska partija Turaka i Građanska incijativa za Ranilug pobednici su u po jednoj opštini.
U nedelju 15 novembra se glasalo u 36 od ukupno 38 opština na Kosovu. U novoformiranim opštinama severna Mitrovica i Parteš izbori će biti održani u roku od šest meseci nakon održavanja ovih izbora. U prvom krugu lokalnih izbora su izabrani predsednici 16 opština dok će u preostalih 20 pobednik biti odlučen u drugom krugu.
Na čelu tri novoformirane opštine sa srpskom većinom Gračanice, Klokota i Raniluga, nalaziće se Srbi; u prve dve su pobedili predstavnici Samostalne Liberalne Stranke, koja je zastupljena i u parlamentu i u vladi Kosova, dok je u Ranilugu za predsednika opštine izabran nezavisni kandidat.
Medju 20 opština u kojima se, prema preliminarnim rezultatima, ide u drugi krug su i nacionalno mešovite opštine Novo Brdo i Štrpce u kojima oko 70 odsto stanovništva čine Srbi; u obe te opštine u drugom krugu će snage odmeriti po jedan Albanac i Srbin.
Osim u Gračanici, Klokotu i Ranilugu novoformiranim opštinama sa srpskom većinom, gde je odziv iznosio oko 20 odsto, velika većina Srba je, u skladu sa stavom vlade Srbije, bojkotovala glasanje, pa su albanski kandidati izabrani za predsednike nekih opština u kojima ogromnu većinu stanovništva čine Srbi.
Tako je na primer u Zvečanu, na severu Kosova, gde je odziv bio 0,75 odsto za predsednika opštine izabran kandidat Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.
Međunarodni posmatrači su ocenili da su uprkos izolovanim incidentima i nepravilnostima izbori bili slobodni i pošteni i da se nisu obistinila strahovanja da će doći do velikih malverzacija.
Analitičari kažu da se vlada u Prištini nada da će joj uspešno organizovanje izbora pomoći da osigura nova međunarodna priznanja nezavisnosti.
Očigledno da predstavnici međunarodne zajednice, posmatrači kao i predstavnici Albanaca sa KIM u potpunosti zanemaruju tvrdnje Srba iz Gračanice koji su učestvovali na izbore, da su izbori u Gračanici neregularni, čak se može reći skandalozni. Veliku buku koju su podigle srpske partije međunarodni predstavnici ocenjuju kao: „srpska posla.“ Srbi koji nisu izašli na izbore se ponašaju po sistemu ako tako im i treba.
U Gračanici je prema preliminarnim rezultatima pobedila Samostalna liberalna stranka, ona je dobila najviše glasova i za odbornike i za predsednika, ali su ostale srpske partije i liste, saopštile da neće priznati rezultate ni učestvovati u konstituisanju vlasti. Predstavnici poraženih srpskih stranaka održali su konferenciju za novinare na kojoj su rekli da je tokom glasanja u Gračanici bilo brojnih propusta i „ucena i kriminalnih radnji“, tvrdeći da je Samostalna liberalna stranka falsifikovala volju birača i kupovala glasove.
Grupa kandidata za predsednika opštine i nosioce odborničkih lista u opštini Gračanica zatražila je od izborne komisije i međunarodnih misija da ponište rezultate lokalnih izbora u Gračanici.
„Mi predstavnici političkih subjekata koji smo učestvovali u izbornom procesu nećemo priznati ovako iskrivljenu volju građana i nećemo učestvovati u konstituisanju i radu institucija zasnovanih na mitu i korupciji „, navodi se u saopštenju koje su podelili izveštačima, predstavnici Samostalne narodne stranke, pokreta Vidovdan, Srpske demokratske stranke KiM, SPOT-a i Romske partije Erdelezi.
„U krajnje nedemokratskom ambijentu, predstavnici SLS su kupovinom glasova, davanjem mita i korupcijom izdejstvovali i izlaznost i pobedu“, rekao je Momčilo Trajković, kandidat za predsednika opštine Gračanica.
Time su, kazao je Trajković, na najgrublji način zloupotrebili tešku materijalnu situaciju srpskog i romskog naroda i pogazili njihovo dostojanstvo kao birača.
Predsednik Srpske demokratske stranke KiM Slaviša Petković je za nedeljnik „Svedok“ reko da su predstavnici SLS-a, biračima na dan izbora, pre podne davali najpre 20 evra, kroz nekoliko sati 30, popodne 50, a predveče i 100 evra, kako bi izašli na birališta i glasali za njih.
Slaviša Petković, predsednik SDS je za neregularnost izbora u Gračanici direktno optužioi Kosmetskog premijera Hašima Tačija. Petković je kazao da je kosovski premijer Hašim Tači predstavnicima SLS-a na dan izbora dao 300.000 evra u kešu. On tvrde da je Samostalna Liberalna stranka zahvaljujući tom novcu pobedila jer je kupovala glasove i najavio je da će dokaze o tome dostaviti Centralnoj izbornoj komisiji u Prištini.
Na konferenciji za štampu održanoj u Prištini nakon izbora, Predsednica CIK-a, Nestrin Ljušta je rekla da će drugi krug lokalnih izbora biti održan 13. decembra.
Upitana šta će biti sa neregularnostima koje su prijavile partije koje su učestvovale na izborima, Ljušta je kazala da nema dovoljno informacija o takvim slučajevima, a i ako ih je bilo, reč je o manjim nepravilnostima i dodala je da će Komisija za žalbe to rešavati.
Jasno je da je predsednik CIK svima, pa i Srbima, poslala poruku da nikakvih promena neće biti u pogledu neregularnosti.
Dakle, za CIK je, sve regularno. Kako se po kuloarima govori najbitnije je da je deo Srba izašo na izbore, a kako je glasanje proteklo, nema veze. Ona je još istakla da u nekim biračkim mestima još nisu prebrojani glasovi, ali da je njihov broj minimalan te ne može uticati na konačne izborne rezultate u prvom krugu.
Treba naglasiti da predstavnici Samostalne liberalne stranke za sada ne odgovaraju na optužbe da su se na lokalnim izborima na KIM služili nečasnim radnjama.Njihov moto je – ko gubi ima prava da se ljuti. Treba istaći da se u vladi Hašima Tačija od početka njenog rada nalazi osam predstavnika SLS-a, naravno Srba. Svi oni u toj vladi drže izuzetno visoke funkcije. Mnogim Srbima sa KIM se Kooperativnost članova SLS-a sa Albancima odavno ne dopada, posebno ne sa Tačijem, Srbi tvrde da je SLS direktno pod kontrolom jedne od Srpskih parlamentarnih stranaka. Kod Srba sa KIM postoji sumnja da je ta Srpska parlamentarna stranka takođe dobila dobar deo novčanog iznosa za pobedu SLS u Gračanici.
Neverovatno je sa koliko žara predstavnici međunarodne zajednice, i to one koja se kune u demokratiju, ne biraju reči hvale za sproveden prvi krug lokalnih izbora na KIM. Za njih je sve proteklo sa manjim problemima, i ako je reč o lakrdiji. Ono što se u drugim državama smatra kriminalom, na KIM je demokratski.
Sreća je da je sve proteklo bez žrtava, premda neki od izveštača kažu da i u to nisu sigurni. Na mnogim mestima je tokom kampanje dolazilo do tuče i rasprave. Primera radi, prećutkuje se da je 12. novembra u Dečanima došlo do žestokog obračuna između pristalica aktuelnog premijera Hašima Tačija i eks premijera Ramuša Haradinaja. Incident se dogodio posle predizbornog skupa Tačijeve Demokratske Partije u trenutku kad je grupa na čelu sa premijerom Kosova krenula iz Dečana. Tada je grupa Haradinajevih pristalica kamenjem zasula premijera i pratnju. Tom prilikom je oštećeno više vozila. Međunarodni zvaničnici i policija prećutkuju da je tom prilikom došlo i do upotrebe oružja.
Treba naglasiti da je Dečane glavno uporište Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja. Tačijeva i Haradinajeva stranka se međusobno optužuju za incident. Prema tvrdnji Ramušove Alijanse, zvaničnici Demokratske partije Kosova (Tačija ) i njeni kandidati za opštinsku vlast u Dečanima su upotrebili silu prema srednjoškolcima, pristalicama Haradinaja, kada su ovi u sali gde se održavao predizborni miting glasni uzvikivali parole podrške Ramušu Haradinaju. Policija je privela više osoba koje su učestvovale u kamenovanju premijera. Iz tabora Tačijevih orlova kažu da je incident delo Ramuša Haradinaja koji je to organizovao sa ljudima koji se kriju od pravosuđa i žele da uguše slobodu glasanja u Dečanima. Američka ambasada i specijalni predstavnik EU Piter Fejt su ovaj incident nazvali izolovanim incidentom koji nije imao uticaj na izbornu volju građana.
Treba naglasiti da su albanski opozicioni lideri nezadovoljni zašto je Fatmir Sejdiu raspisao samo lokalne izbore, a parlamentarne ostavio za 2011. godinu kad ističe mandat aktuelnoj vlasti. Ramuš Haradinaj je podigo tužbu protiv Sejdiua i Pitera Fejta, zbog povrede ustava i Ahtisarijevog plana
Naime, u sveobuhvatnom predlogu Martija Ahtisarija, na kojem se zasniva Ustav Kosova, navedeno je da se najkasnije devet meseci od stupanja na snagu tog rešenja za status Kosova organizuju izbori na svim nivoima – što znaci u ovoj godini.
„Žalićemo se i Upravljačkoj grupi za Kosovo, dakle zemljama članicama ICO-a, za pogrešnu podršku koju je Piter Fejt dao kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiuu, kaže Haradinaj.
Odluku Sejdiua ne podržava ni opoziciona partija Demokratski savez Dardanije. I sve ostale opozicione partije negoduju.
Albanski analitičar Behljuj Bećaj skim je razgovarao reporter nedeljnika „Svedok“ takođe smatra da odluka predsednika Kosova da odloži parlamentarne izbore za 2011. godinu nije ni pravno utemeljena, niti politički dobro izanalizirana.
„Mislim da će ta odluka postojećoj vlasti omogućiti apsolutnu vlast i to je najveći problem. Odluka predsednika Kosova definitivno je uperena protiv onih koji, ili nisu glasali, ili su glasali za stranke koje su sada u opoziciji. Zato će verovatno doći do destabilizacije na Kosovu koja će prouzrokovati i vanredne parlamentarne izbore, ocenjuje Bećaj.
Reklo bi se da su lokalni izbori u Gračanici političarima srpske nacionalnosti na Kosovu otvorili oči. Ne prestaju polemike oko toga kakve zaključke treba izvući iz izbornih rezultata u srpskim sredinama. čini se da je svim Srbima postalo jasno da su oni za Albance na KIM, a posebno za predstavnike SAD i EU, samo predmet izrugivanja, i ništa drugo.
Iz tih razloga Srbi učesnici na ovim izborima najavljuju mogućnost povlačenja sa listi za glasanje u drugom krugu. Svima je postalo jasno da je na sceni favorizovanje predstavnika SLS-a kažu oni.
Ozbiljni analitičari nakon prvog kruga Kosmetskih lokalnih izbora tvrde da je najveći dobitnik na ovim izborima ipak Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.
Ova stranka, je napokon od regionalne postala, kako analitičari naglašavaju, državna, a „Alijansa za budućnost Kosova“ je na ovim izborima povećala podršku građana za 100 odsto. Predstavnici ove stranke tvrde da su oni to očekivali i najavljivali šest meseci…
Politički analitičar Driton Ljajći, s kim je razgovarao reporter nedeljnika „Svedok“ slaže se da je jedina promena na ovim izborima upravo veća podrška koju je dobila Alijansa.
– Alijansa je izašla iz začarnog kruga da važi samo za regionalnu partiju. Najveći gubitnik DSK partija predsednika KIM Fatmira Sejdiua, pošto je izgubila dve ili tri opštine koje je dobila na prošlim izborima, kaže Driton Ljajći.
Iako je najveći broj analitičara bio jedinstven u oceni da se na KIM i posle ovih lokalnih izbora neće ništa promeniti u pogledu koalicija, posebno ne na nivou vladajuće DPK (Hašima Tačij) i DSK (Fatmira Sejdiua) čitav dan u petak, albanski mediji su objavljivali da se vladajuća koalicija raspala. U večernjim satima su se oglasili predstavnici ovih stranaka pisanim saopštenjima, u kojima je rečeno da između Demokratske partije Kosova (DPK, Hašima Tačija) i Demokratskog saveza Kosova (DSK, Sejdiua) nema nikakvih nesuglasica i da se koalicija ovih stranaka na vlasti nastavlja i da će ona trajati do opštih izbora koji treba da se održe 2011. godine.
Ma koliko se pokušalo da se sakrije mora se ipak reći da je koalicija partija na vlasti tokom prošle nedelje bila žestoko uzdrmana. Iz pouzdanih izvora bliskih vrhu DPK Hašima Tačija obavešteni smo da je u jednom trenutku došlo do prekida koalicionog sporazuma i da je došlo do postizanja dogovora između DPK i Alijanse novo Kosovo (ANK) Bedžada Pacolija i Demokratskog saveza Dardanije (DSD) o novom koalicionom sporazumu prema kojem će predsednik Kosova biti Bedžad Pacoli, Tači bi ostao premijer, dok bi funkciju predsednika Skupštine obavljao lider Demokratskog Saveza Dardanije, Nedžad Daci.
Iz američkih izvora procurelo je da je koalicija DPK i DSK bila pred raspadom, a opstala je samo zahvaljujući pritisku američkog ambasadora Kristofera Dela. Del je, naime, bio izričit da bi raspad koalicije i raspisivanje parlamentarnih izbora u ovom trenutku za KIM bio fatalan, jer sledi početak procesa pred Međuanrodnim sudom pravde o validnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti KIM uz to raspad koalicije bi zaustavio nova priznanja i evroatlanski integrativnih procesa.
U saopštenju DSK (Fatmira Sejdiua) se kaže da će oni u drugom krugu izbora ulaziti u koalicije na osnovu specifičkih situacija svake opštine, što je direktan odgovor na primedbe DPK (Hašima Tačija) da koalicioni partner ne može ući u koalicije sa drugim partnerima, pre svega sa Alijansom za budućnost Kosova, što može dovesti u pitanje pobedu DPK u nekoliko opština gde su kandidiati ovih partija u izborima za predsednika opštine.
I analitičar Driton Ljajći ne veruje da je u interesu Kosova da se promeni politička scena na centralnom nivou.
Bez obzira na to, mnogi poznavaoci prilika na KIM, veruju da SAD i EU neće moći da nakon drugog kruga izbora 13 Decembra zaustave novo raspoređivanje snaga na lokalnom nivou, koje bi moglo uticati na centralnu vlast, i da natera predsednika KIM Sejdiua i njegove savetnike iz SAD i EU da u roku od šest meseci najkasnije raspiše parlamentarne izbore na KIM.
Različite su ocene u pogledu izlaska Srba na ove izbore, dok albanski zvaničnici, pa čak i predstavnici međunarodne zajednice tvrde da su izbori bili dobra prilika da se vidi odnos Srba prema centralnoj vlasti u Beogradu, pritom ističući da je izlaznost Srba bila zadovoljavajuća, dotle Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović tvrdi da je izlaznost malog broja Srba na izbore pokazala da se većina Srba pridržavala stava Vlade Srbije da nema uslova da se učestvuje na ovim izborima.
Srpski ministar takođe, poput Mome Trajkovića i Slaviše Petkovića, tvrdi da je na izborima bilo mnogo prekršaja: kada su postali svesni činjenice da Srbi neće izaći na izbore, kaže Bogdanović, organizatori izbora pribegli su manipulacijama i nelegularnim radnjama kako bi uvećali tobožnji odziv srpskih glasača.
On je u saopštenju dodao da ni te brojne manipulacije i zloupotrebe sa glasačkim listićima ne pomažu da se promeni činjenica da je odziv Srba bio mali.
-Sada je svima jasno, smatra Bogdanović, da srpska zajednica nije htela da pristane na unapred dodeljenu ulogu, da ona bude ta koja će nezakonitim izborima pružiti legitimnost.
Različite su i ocene Srba sa KIM
Marko Jakšić, funkcioner Demokratske stranke Srbije iz severnog dela Kosovske Mitrovice, kaže da je mali odziv Srba u nedelju pokazao da su za srpsku zajednicu legitimni jedino izbori koje organizuje Srbija.
On je sunarodnike, koji su glasali, a posebno one koji su učestvovali kao kandidati na izborima, optužio da učestvuju u stvaranju „druge albanske države na Balkanu“.
Sa druge strane Rada Trajković, funkcioner Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova, smatra da bi Srbima svakodnevni život bio lakši da su se organizovali i preuzeli lokalnu vlast u opštinama u kojima su većina.
Ona međutim naglašava da to nisu mogli da učine bez podrške države Srbije
Distanciranje od Beograda
Učešće Srba na lokalnim izborima, pre svega u Gračanici i okolnim selima, politički lideri Albanaca ocenjuju kao njihovo „distanciranje od Beograda“.
Srbi, koji su prema planu Martija Ahtisarija dobili pet opština, pobedili su u tri nove opštine, ali su vlast izgubili u dve opštine u kojima čine većinu – u Štrpcu i Novom Brdu.
U Štrpcu je na birališta izašlo više Albanaca nego Srba, čime su dobili većinu odbornika u skupštini. U Novom Brdu takođe.
U Gračanici, novoj opštini na Kosovu, glasalo je oko 3.500 birača.
U novim opštinama sa srpskom većinom kod Gnjilana – Ranilugu i Klokotu – glasalo je blizu 14, odnosno 25 odsto birača.
Najmanje izašlih bilo je u opštinama na severu Kosova. U Leposaviću je, prema podacima CIK glasalo 0,83 odsto upisanih birača, u Zubinom Potoku 6,64, a u Zvečanu 0,75 odsto.
Glasao šest puta
Koalicija nevladinih organizacija „Demokratija na delu“ uočila je mnogo nepravilnosti u raznim biračkim centrima.
Ta koalicija je evidentirala da je jedna osoba iz Orahovca glasala šest puta, dok je u đeneral Jankoviću zabeležen pokušaj krađe glasačke kutije.
Ahtisari
Komentarišući kosovske izbore, za Španski list „MONDO“, Marti Ahtisari, protagonista albanske nezavisnosti KIM je po ko zna koji put ponovio, a kosmetski mediji prenose, da sve zemlje koje žele da postanu članice Evropske unije, posebno one na Balkanu, moraju priznati kosovsku nezavisnost.
List navodi da Ahtisari smatra da je za žaljenje što neke zemlje, poput Španije i Grčke, nisu priznale nezavisnost Kosova, i da se on nada da će se taj stav promeniti.
Bivši finski predsednik je u intervjuu izrazio zadovoljstvo napretkom Kosova, jer je „ušlo u međunarodne ekonomske institucije i moglo bi da se pretvori u snabdevača regiona energijom, mada će biti potrebne godine da se vide plodovi tamošnjih ulaganja“.
„I Srbi moraju shvatiti takvu neopozivu činjenicu, jer smo u 21. veku, i ako se neka vlada ponaša kao ona Miloševićeva u 90-im godinama, gubi pravo na vladavinu“, smatra Ahtisari.
On je naglasio da je Kosovo jedinstven slučaj, navodeći da je vojni otpor Albanaca i međunarodnu intervenciju izazvalo to što je „Milošević izbacio Albance s posla, poslao na njih vojsku“.
„U svakom slučaju je to jedinstven slučaj koji ne treba da brine Špance, i ne predstavlja nikakav presedan“, tvrdi Ahtisari i dodaje „to se ne može primenjivati u drugim situacijama u svetu“.
