Početak nove školske godine u Školi srpskog jezika „Sveti Sava“ u Kičineru i Vaterlou, području na kom prema procenama živi oko 15.000 Srba, ponovo je pokrenuo pitanje: da li bi u ovoj školskoj ustanovi moglo da bude više đaka?
– Naša škola je među najmasovnijim školama srpskog jezika u dijaspori – kaže Biljana Važić, predsednica Školskog odbora. – Doduše, ove godine broj đaka je nešto manji nego prošle (trenutno blizu 300). Zašto je tako razloge treba tražiti u nezainteresovanosti roditelja da upišu dete u ovu školu. Neki se žale da je škola prilično udaljena (nalazi se na kraju Vaterloa), drugi da srednjoškolci rade ili se bave sportom. I pored evidentnih problema s kojima se susrećemo, naša škola je u dosadašnjem radu postigla izuzetne rezultate. Mnoga deca koja su je pohađala imala su izuzetno dobre ocene i uspeh i u redovnim školama. Pored učenja srpskog jezika i istorije srpskog naroda, đaci u našoj školi su uključeni i u brojne druge aktivnosti. Posebno bih istakla akciju koju su prošle godine inicirali đaci 12. razreda i njihova nastavnica Jelke Milivojević u kojoj su, u okviru škole, prikupljena značajna sredstva za pomoć deci Kosova i Metohije.
• Uspesi ove škole su evidentni, ali, kao što i sami kažete, broj đaka opada. Brojka od 300 učenika jeste velika, ali bi verovatno mogla da bude veća s obzirom na broj Srba koji žive u ovom regionu?
Ko je ko
Prva srpska škola u regionu Vaterlo osnovana je 1978. godine pod rukovodstvom srpskih crkvenih zajednica. Škola „Sveti Sava“ osnovana je 1996, a osnivači su crkveno-školske opštine „Sveti đorđe“ iz Vaterloa i „Sveta trojica“ iz Kičinera (ova dva grada praktično su spojena u jedan). Nastava se odvija svake subote od 9 do 12.30, od početka septembra do početka juna.
Predsednik Školskog odbora je Biljana Važić, a kordinator Dražen Bukva. članovi su: Ranko Krajišnik, Boško Mrkajić, Stana Ždralić i Jadran Milivojević, a blagajnik Nada Velimirović.
Nastavnici su: Nataša Šender, Jovanka Kučković, Milica Stanivuk, Dara Panić, Jagoda Bogunović, đina Okuka, Nada Velimirović, Dragana Živković, Mira Knežević, Davor Milićević, Jasminka Klačar, Radojka Janić i Jelka Milivojević.
– Škole iz drugih etničkih zajednica u regionu, koje ne dotira Public Sćool Board, bore se da održe nastavu i deca plaćaju redovnu mesečnu i godišnju članarinu, dok mi imamo besplatnu školu, pa opet broj đaka opada. Mnogo se čuju reči – moje dete neće da dolazi u školu iz kojekakvih razloga – ali treba se upitati koja to deca naređuju roditeljima i gde to još roditelji slušaju decu kad je reč o obrazovanju i njihovom duhovnom, intelektualnom, moralnom i svakom drugom bogaćenju. Studije koje se bave statistikom uspeha učenika u Ontariju potvrđuju prednost učenja dva jezika, značaj učenja maternjeg jezika i pisma, ali mi se ne obaziremo na te podatke. Zanemarujemo budućnost dece i budućnost srpskog jezika i naročito pisma. ćirilično pismo datira od pre hiljadu godina, a mi dolaskom na tlo Amerike kao da se svim silama borimo da nam to isto pismo deca zaborave i da se što pre amerikanizuju. Već sledeća generacija neće imati pojma kako da piše i čita svoje pismo i govori maternji jezik. To nam dokazuju i generacije dece koja nisu išla u srpsku školu. Danas nose strana imena, prezimena, krst i znamenja drugih naroda jer su se dobrovoljno odrekli svog identiteta. Popuštanje roditelja pred dečjim plačem, molbama i zahtevima dovodi do rušenja svega što je srpsko u nama i pored nas.
Svečanost
Izuzetno svečano i živo bilo je i ove godine na početku nastave u Školi srpskog jezika „Sveti Sava“ koju pohađaju đaci iz Kičinera i Vaterloa. Pored „starih“ đaka, tu su bili i prvačići i njihovi roditelji. Istinskom rodoljubivom događaju, kakav je početak školske godine na maternjem jeziku hiljadama kilometara daleko od otadžbine, prisustvovao je i Goran Savić, konzul u Generalnom konzulatu Srbije u Torontu.
Kao primer pomenuću samo da škola nemačkog jezika ima redovnu dodatnu članarinu i doseljenike od pre sto godina, ali roditelji i njihova zajednica se grčevito bore da dovedu svako nemačko dete u školu, bez obzira na poznavanje jezika i materijalne uslove.
Iako slovimo kao jedna od najmasovnijih škola u srpskoj dijaspori, mi, Školski odbor, nastavnici, uz pomoć cele srpske zajednice, sveštenstva u obe crkve i volontera. svakodnevno radimo na pronalaženju načina kako da što više dece dovedemo u školu.
• Vaša poruka kao da je upućena roditeljima koji još nisu poslali svoje dete u školu srpskog jezika?
– Dabome, njima je upućena. Pomozimo da svako dete dobije iste uslove obrazovanja i učenja svog maternjeg jezika. Potrebno je obavestiti sve neupućene i neobaveštene kako i šta naša škola radi. Potrebno je da učenici koji su završili našu školu ponovo dođu u nju i objasne pozitivne rezultate koje su odavde poneli. Danas su to profesori, doktori, advokati, političari, bankari, kompjuterski stručnjaci, uglavnom uspešni poslovni ljudi. Nijedan od njih nije rekao da mu škola srpskog jezika nije pomogla, naprotiv. Ona im je dala krila da polete. Poznavanje samog sebe, svoje tradicije, kulture i jezika pokazuje poštovanje prema drugima, pozitivan odnos prema sebi i ostalima. Ne kažu naučnici uzalud da je bogatstvo govoriti i misliti na svom maternjem jeziku i još jednom jeziku – kaže na kraju Biljana Važić.
