Ja, grešni Dimitrije, iz sela Slepčević, pišem Tebi sa nadom da ćeš mi omogućiti da dođem do svog Patrijarha.
Pričao mi kum Života iz sela Zminjak, onomad, u kafani, kako je to moguće preko Tebe učiniti. Hvalio se kako mu je to u poverenju rekla jedna pobožna žena Marta što posećuje sve crkve i manastire, a njoj je to opet neki, izgleda mi, mnogo pobožan čovek iz Borče, u najstrožem poverenju pričao.
Naravno da ja u to nisam poverovao, ali kum Života navalio na mene, pa svaki dan kod mene na kafu i rakiju, udara istu temu. Znam ja da on hoće Tebe sa narodom da zavadi, a posebno je ljubomoran što si mi svojta, a u visokoj si službi.
Ti znaš da sam ja davno ostavio visoke škole i napustio Beograd. Već dugo imam kamenorezačku radnju. Krenuo me posao: uvezao sam nove mašine, zaposlio dva momčeta iz sela. Uredno sve plaćam državi, plata redovna, posla preko glave, jer se u Srbiji mnogo umire.
Pitaš se ti, šta to mene muči, pa ja hoću do Patrijarha. Misliš, zapelo mi nešto, a mogao bi i Ti da rešiš – ne mora baš Patrijarh!
Ja bih mog Patrijarha nešto pitao, ali se bojim da ćeš se Ti uvrediti. Ne bojim se ja Tvog gneva, ni tvoje kletve, epitimije. Znam da si toliko uticajan da me možeš i iz Crkve isključiti… Bojim se ja jedino Boga – isto kao i Ti. Pred Bogom ti smerno stojiš, pišeš o tome u knjigama, pišeš i govoriš kako stražariš nad dušom mojom.
Imaš li Ti još neku dušu nad kojom stražariš? Zašto si se na grešnog Dimitrija navrzao? Zašto ne spavaš noću kao ljudi? Hoćeš li me dovesti u zabludu da ja mislim da si Ti od neljudi? E, ne možeš biti! To nikako. Ti si završio visoke škole, izučio si brojne jezike, Ti služiš Gospoda!
Vidi, vidi… zajedničke li nam stvari! I ja služim Gospoda. Trudim se da sve što Ti kažeš, propovedaš, napišeš u knjigama, da ja sprovedem kroz svoj život.
Selo mi se ruga. Kažu da mi nešto fali, čim u crkvu idem, a bogami, malo mi Crkva u našem selu, pa sam počeo da idem po drugim selima, gradovima, sve upoznajući naše Crkve i manastire.
Ma, nekako mi se taj tvoj Beograd baš dopada. Bio sam poslednji put, u Sabornoj Crkvi, kad se upokojio Patrijarh Pavle… Eh, kakav dan to beše u Gospoda!
Ali, meni je upala u oči ona druga kuća preko puta, onaj Dvor sa mnogo prozora i mnogo službenika. čujem da menjate i nameštaj i prozore. Ako… Ima se, može se…
E, u toj kući si Ti, svojto moja, rode moj. Mučiš ti mene danima…
Ja bih nešto, sve po redu svog Patrijarha pitao, ali ne bih da se Tebi zameram. Svoji smo, kako ću?
Mene muči to što si Ti odgovoran pred Bogom, odgovorniji si od mene.
Hteo bih, da ja budem odgovorniji, da Te malo odmenim, da se ne osećam dužnikom Tvojim. Nego.. da se ja Tebi ne zameram više?
I Ti i ja jednim ustima ispovedamo Simvol vere i Oče naš. Ti držiš čašu iz koje se ja pričešćujem: I Ti i ja verujemo da je to telo i krv Isusova.
Sve me muči tvoja odgovornost, dušu mi razjeda… Govoriš kako nosiš moj teret na Tvojim plećima. Teško je Dimitrijeve grehe nositi.
Jednom si o slavi u selu ( dok si još poznavao Seljaka i Rođaka) rekao kako moliš za mene svaki dan. Oh, koliki sam Ti dužnik!
Sve bi bilo dobro, samo da nema te Tvoje odgovornosti. čuo sam da primaš dodatak za tu odgovornost.
E, to još nisam čuo! U državi postoji dečiji dodatak , hraniteljski, porodiljski, dodatak za nezaposlene, penzionere, umrle: nedeljni dodatak, pa dodatak o Božiću i Vaskrsu, novogodišnji dodatak… poseban dodatak na članstvo u Upravnim odborima…
Dodatak na odgovornost, pred Bogom, e to je već ozbiljna stvar!
Slušaj ti, rode moj!
Ima li nade da Ti taj dodatak na odgovornost podeliš gladnom i siromašnom, samohranoj majci, bolesniku, starom, samom i nemoćnom čoveku…
Ima li nade da ćeš Ti nekog nahraniti, napojiti, obući… baš kao govoriš o hrišćanskoj ljubavi i milosrđu.
Ja nemam sna zbog tebe. ćutim o svojoj muci, hranim svoju i tuđu decu kad naiđu. Ne kupujem odela, jer oblačim svoja tri sina i tuđe sinove i kćeri kad naiđu. Zasadio sam voćke da svaki putnik namernik ima šta da pojede. Ostavio sam česmu kraj puta da putnik namernik može vodom da se okrepi i odmori na klupi pod stoletnom lipom.
Ima li nade da Ti se tvoj novčani dodatak na odgovornosti smanji?
Možeš li za manje novca za mene da odgovaraš? Neprijatno mi je zbog drugih.
Odustao sam od pitanja svom Patrijarhu: jer se bojim da sam Tebe nedostojnog slugu Božijeg, uvredio.
Ja, grešni Dimitrije iz sela Slepčević, svojta Tvoja, molim da mi ne zameriš. Praštaj mi.
Prelestio sam?
Iskušenje je ovo?
đavo me je zaveo, te ovako govorim?
Koji je đavo tebe spopao kada si ti sve zaboravio?
________________________________________________________________________________________
Zorica Zec je u statusu samostalnog umetnika književnik, izdavač, redovni član UKS, autor četiri romana, brojnih tekstova, pripovedaka, većina pod pseudonimima
