Mere za ublažavanje pritiska troškova života nalaze se u središtu saveznog budžeta za finansijsku 2023/24. godinu. Vlada će u olakšice za najugroženije građane uložiti 14,6 milijardi dolara, koji će biti raspoređeni na različite vidove pomoći – uključujući niže račune za struju, manje zdravstvene troškove i povećanje primanja u okviru JobSeeker programa za nezaposlene koji su u potrazi za poslom.
Među najveće dobitnike ovogodišnjeg budžeta ubrajaju se zaposleni u sektoru brige o starijima, koji će dobiti značajne povišice plata. Takođe, veliki broj porodica imaće koristi od smanjenja naknada za vrtiće i obdaništa, a primaoci pomoći za plaćanje najamnina (Commonwealth Rent Assistance) takođe će imati viši gornji prag novca koji će im biti dotiran iz budžeta.
Predajući budžet u Parlamentu, savezni blagajnik Džim Čalmers je zvanično objavio da će ova ekonomska godina biti završena sa budžetskim suficitom od četiri milijarde dolara. To je prvi put posle 15 godina da će budžetski prihodi biti veći od rashoda, ali ekonomisti upozoravaju da će takva situacija biti kratkog daha, pošto se već tokom naredne godine očekuje povratak u značajan deficit.
Najvažnije stavke saveznog budžeta za narednu finansijsku godinu izgledaju ovako:
Briga o starim licima
Vlada će izdvojiti 11,3 milijarde dolara za „istorijsko“ veliko povećanje plata zaposlenima u sektoru nege starih lica. Od 1. jula, plata registrovane medicinske sestre za negu starijih porašće za 10.000 dolara godišnje, odnosno 7.500 dolara za medicinske sestre na stažiranju.
Državni trezor je odredio i 2,2 milijarde dolara manje u naredne tri godine za domove za stara lica, pošto sve veći broj starijih ljudi traži da ostane kod svoje kuće i da tu prima pomoć negovatelja. Kako je rečeno, taj novac će se trošiti na druge vidove brige o starima i na zdravstvene obaveze.
Zdravstvene usluge
Blagajnik Čalmers je kao središte budžeta ocenio “trostruko povećanje” subvecije Medikera za plaćanje pregleda kod lekara opšte prakse.
Drugim rečima, čak 11,6 miliona građana Australije, uključujući mlađe od 16 godina, penzionere I vlasnike koncesionih kartica, od 1. jula više neće morati da plaćaju ni dolar iz svog džepa za preglede. Državnu kasu će to koštati 3,5 milijardi dolara.
Ovom odlukom vlada će pokušati da rastereti pritisak na bolnički sistem, tako što će povećati broj građana koji odlaze kod lekara opšte prakse, pošto su mnogi zbog visine participacije prestali da ih posećuju i na kraju često završavali u urgentnom. U Mediker će ukupno biti uloženo 5,7 milijardi dolara.
JobSeeker i drugi programi
Više od 900.000 ljudi koji primaju JobSeeker pomoć za nezaposlene u potrazi za poslom, dobiće povećanje od 40 dolara na dve nedelje. To će povećati dvonedeljnu isplatu za samce bez dece na nešto više od 730 dolara.
Isto povećanje davanja dobili su i korisnici programa omladinskog dodatka (Youth Allowance), pomoći za studente Austudy i druge državne isplate. To je manje povećanje od onoga koje su tražili iz Grupe za ekonomsku nejednakost, koju čine sindikati, biznisi i socijalni stručnjaci, a koje je iznosilo 90 odsto iznosa starosne penzije.
Takođe, sada su svi ljudi između 55 i 59 godina starosti uključeni u povećani JobSeeker, koji su do sada dobijali samo stariji od 60. Ovaj dodatak iznosi 92 dolara na dvonedeljnom nivou.
Hronični bolesnici
Promene u Programu farmaceutskih beneficija doneće hroničnim bolesnicima uštedu na lekovima, od 180 dolara godišnje po leku.
Takođe, od 1. jula će moći da dobiju dvomesečne zalihe na recept, što će prepoloviti godišnji broj odlazaka kod lekara opšte prakse za hronične bolesnike sa stabilnim stanjem.
Računi za struju
Vlada je izdvojila tri milijarde dolara za pomoć domaćinstvima i malim preduzećima u plaćanju računa za struju. Domaćinstva koja budu imala pravo na ovaj vid podrške dobiće popust od 350 do 500 dolara, u zavisnosti u kojoj državi ili teritoriji žive.
U Viktoriji, Novom Južnom Velsu, Kvinslendu i Južnoj Australiji imaće po 500 dolara, a u Zapadnoj Australiji, ACT i Severnoj teritoriji po 350 dolara. Ova pomoć se isplaćuje u saradnji sa vladama država i teritorija, a iznosi koji će biti dotirani razlikuju se zbog nižih cena struje i tri jurisdikcije.
Briga o deci
Subvencije za brigu o deci biće veće za 4,7 milijardi dolara od 1. jula. To je dobra vest za sve porodice čija deca idu u vrtić, a domaćinstvo ima prihod manji od 530.000 dolara godišnje.
Za porodice koje zarađuju manje od 80.000 dolara, subvencija za prvo dete će se popeti na 90 odsto. Za one koji imaju više od 80.000 dolara, ta subvencija će progresivno padati na osnovu njihovog prihoda. Neke porodice će plaćati vrtić manje i do 20 odsto.
NDIS
Program osiguranja osoba sa invaliditetom (NDIS) će i u narednoj godini dobijati ista sredstva, ali će telo koje ima zadatak da obezbedi da učesnici NDIS-a ne budu izloženi nasilju, zlostavljanju, zanemarivanju i eksploataciji, dobiti dodatnih 142,6 miliona dolara za dve godine.
Novac će se koristiti za smanjenje rizika za učesnike i poboljšanje njihovog iskustva sa NDIS-om.
Vlasnici kuća
Građani koji budu želeli da poboljšaju energetsku efikasnost svojih domova, moći će da se prijave za zajmove sa niskim kamatama, za kupovinu efikasnijih uređaja, ugradnju duplih stakala na prozorima ili postavljanje solarnih panela. Biće ponuđeno ukupno 110.000 ovih kredita, a izdvojeno je milijardu dolara.
Pomoć podstanarima
Vlada nije donela odluku da zamrzne ili barem ograniči visinu kirija, ali će zato povećati subvenciju onim podstanarima koji imaju pravo na isplate iz Komonveltovog programa za pomoć u plaćanju najamnina (Commonwealth Rent Assistance).
U budžetu je predviđeno 2,7 milijardi dolara koji će omogućiti da gornji prag maksimalnog iznosa kirije bude podignut za 15 odsto.
Opozicija: Raspirivanje inflacije
Opozicija je kritikovala Saveznu vladu zbog velike budžetske potrošnje, tvrdeći da će to samo podstaći inflaciju, koja je daleko iznad željenog opsega.
Na pitanje voditelja ABC televizije da prokomentariše to što su laburisti doveli budžet u suficit, predstavnik Koalicije za pitanja Državnog trezora Engus Tejlor izjavio je doslovce da bi i „stočarov pas mogao da isporuči suficit ove godine“!
Kako je istakao, razlog za to je što su ostvareni neverovatni budžetski prihodi od 80 milijardi dolara, zahvaljujući rastu cena u proteklih godinu dana. Tejlor je ocenio da će pravi test za vladu biti naredni budžet, za koji je već najavljen povratak u deficit od oko 14 milijardi dolara.
Za odbranu 16 milijardi dolara
U budžetu je predviđena i izuzetno velika potrošnja na odbranu. Ukupno 16 milijardi dolara predviđeno je za ulaganja u vojne baze na severu Australije, projekat podmornica na nuklearni pogon u sklopu AUKUS sporazuma, kao i nabavku novih raketa dugog dometa.
Pregled australijske odbrambene strategije je uoči objave budžeta upozorio je da je država ušla u „raketno doba“ i da sadašnji vojni pristup više nije u skladu sa zahtevima. Takođe, Ministarstvo finansija predviđa da će potrošnja na odbranu u narednoj deceniji porasti za 30 milijardi dolara više nego što se ranije očekivalo.
Skuplje vize, veća migracija
Oni koji neće biti oduševljeni budžetom su migranti, pošto će troškovi za podnošenje zahteva za vizu porasti za šest odsto.
Vlada će time ostvariti prihode veće za dodatnih 660 miliona dolara u odnosu na prethodnu procenu, a tim novcem će se finansirati smanjenje zaostataka u obradi zahteva za vize i opštem poboljšanju vremena za izdavanje viza.
Oni koji dolaze u kraće posete takođe će morati da plaćaju 21 odsto više na ime taksi za podnošenje zahteva.
Uprkos tome, očekuje se da će porast broja novih stanovnika biti dva procenta do kraja ove finansijske godine i 1,7 procenata u narednoj finansijskoj godini, što znači dodatnih 715.000 doseljenika iz inostranstva tokom dve godine. Namera je da se imigracija zatim vrati na ranije nivoe od oko 235.000 ljudi godišnje.