Nije tajna da je odavno jug Francuske veoma loše pokriven aktivnostima na planu Jugoslovenske dopunske škole. Istina, tu naših ljudi nema mnogo, a mesta gde ih ima dosta su medusobno udaljena. Medutim, nešto se i tu menja zahvaljujuci 28-godišnjoj Biljani Stamenkovic iz Leskovca, njenoj udaji za Milovana, preseljenju u francusko seoce Sarian i ljubavi prema uciteljskoj profesiji. Kada se sve to sabralo, rezultat je ohrabrujuci start školske godine. Školu sada pohada, istina, skroman broj naših daka, ali ima najava da ce ih biti znatno više.
– Pet godina sam žitelj Francuske. Prošle godine sam cvrsto odlucila da i u ovoj zemlji radim ono što volim, pa sam se pocela raspitivati, razgovarati sa roditeljima, tražiti dake. Potom sam kontaktirala sa Ministarstvom prosvete Srbije i Konzulatom u Lionu i svi su mi „upalili zeleno svetlo“ – kaže uciteljica Biljana.
Zasukala je rukave i u svoje odeljenje u Sarianu dovela pet malih daka. Potom je nastavila potragu za „pacicima“ i vec u Marseju upisala sedam ucenika.
– Shvatam ja roditelje. Malo je slobodnog vremena, mnogo se radi, teško je decu dovoditi na nastavu, ali im i moram objasniti da ce njihovim potomcima maternji jezik mnogo koristiti. Prošle godine sam imala 12 daka u Sarianu, sve lepo, a oni se postepeno poceše razilaziti. Tražim razlog, a roditelji se pravdaju da kod kuce govore srpski i da im dopunska škola ne treba. Ili, ima dece iz mešanih brakova, pa im je naporno da nastavu prate samo na srpskom jeziku i primetno je da se demorališu.
Biljana shvata i da svi ti daci pohadaju redovnu nastavu, da je opterecenje slobodan dan posvecivati dopunskoj školi, ali i istice da je program ucenja veoma interesantan, prilagoden deci u stranoj zemlji, prvestveno informativan i da nikoga od takvog napora nece zaboleti glava. Uciteljica Biljana se na tome ne zaustavlja.
– Radim pesme, narodne igre, a planiram da oformim i malu folklornu sekciju, startovala bih od najmladih.
I za kraj, uciteljica Biljana poziva roditelje da joj se jave kako bi se dogovorili da njihova deca krenu u dopunsku školu koja ce ih približiti zavicaju i rodbini. Telefon za kontakte je 04 90 65 47 96.
Ne odustajem
– Cula sam da u Monpeljeu ima dosta Jugoslovena. Upoznala sam neke ljude i zamolila da mi pomognu u pokretanju nastave na srpskom jeziku. Istina, teško je putovati, imam dvoje male dece, ali se trudim i znam da necu odustati u svojoj nameri da dacima sunarodnika prenesem sve ono što je svima nama omogucilo da svoju zemlju ovoliko volimo – objašnjava Biljana.
Novi daci
– Postoje velike šanse da se otvori JDŠ u Perolu, javili su mi da je tu 11 zainteresovanih daka. Jedino je problem naci prostoriju za nastavu. Nadam se da cu dobiti odgovor za sedmicu-dve – kaže Biljana, koja sa mnogo komplimenata govori o Vesni Savic s kojom se slucajno upoznala i koja u Marseju vodi jednu asocijaciju, okupljajuci naše ljude.
– Spontano je krenuo dogovor o pokretanju dopunske nastave, a planirano smo brzo realizivali, pa se u Marseju nastava odvija subotom od 14 do 17 sati – kaže Biljana.
