Zajednički lajt motiv njihovog pesništva je ognjište i žal za domovinom. Karla je duboki poštovalac i poznavalac Srbije koju doživljava kao drugu domovinu, jer su nebrojeni boravci i promocije u Beogradu doprineli da ona Srbiju smatra svojom drugom domovinom.
Iako na promociji nisu bili pesnici Snežana Solkotović i Željko Knežević, dve prisutne autorke su pročitale i njihove pesme. Publika je bila „dvojezična“, kao i sama knjiga. Bilo je i Italijana i Srba, tako da su se te večeri čula oba jezika, što je davalo posebnu čaroliju događaju.
Moderator večeri bio je Andrea Staljiano, a publici se obratila i Lia Marčeti, vlasnica Centra IOD.
„Jako mi je drago što mogu da ugostim ove dve pesnikinje i što su obe vezane za Srbiju. Tu zelju sam posetila nekoliko puta i ostala mi je u divnoj uspomeni i vezuje me za moju ranu mladost. Samim tim što je moja majka iz Sarajeva, osećam bliskost i toplinu naroda sa prostora bivše Jugoslavije“, rekla je Lia Marčeti.
Posebno je privukla pažnju prisutnih recenzija Todore Škoro o knjizi.
„Nigde se, kao u poeziji, nije tako lako vraćati u prošlost, oživljavati njene boje, mirise, osećaje. Zov ognjišta jeste naslov možda očekivan za ovu zbirku, imajući u vidu da su autori (ili su to nekad bili) otrgnuti od doma, puni čežnje i nostalgije za njim.
Međutim, to ognjište u poeziji ova četiri pesnika ne mora da bude uvek samo davno napušteni dom. Za Karlu Galvan to je ljubav, konstanta kojoj se ona uvek vraća i od koje se, u stvari, nikad nije odvajala.
Za Radu Rajić Ristić to jeste žal za rodnom zemljom i rodnim domom, ali istovremeno je i obaveza da premosti, kao majka, prošlost i budućnost, tradicionalno i moderno, istok i zapad, na čijoj međi se našla, kako bi budućim generacijama, pa i sopstvenom sinu, otvorila lepši i lakši put u svet.
Željko Knežević ognjište ume da vidi u svakom treptaju prirode, ma gde se on fizički u tom momentu nalazio, i on u tom viđenju koristi izuzetno snažne metafore.
Snežana Šolkotović, četvrti član ove poetske družine, zna da je pevanje ono što je najvažnije kako bi sećanje nadživelo zaborav. Ona kaže „… jer kada se tišina ušunja/ nestaće pesme iz starog kraja“.
Zajedničkim pevanjem u ovoj zbirci, ova četiri pesnika ne daju da tišina pobedi i sećanje nestane“, napisala je recenzent zbirke Todora Škoro.
„Ovako se grade mostovi prijateljstva i pokazuje veličina, bogatstvo i vrednost naše zemlje; na ovaj način pokušavam i težim da našu zemlju prikažem u najlepšem ruhu i svetlu, da je približim Italijanima i da u njima probudim želju i volju da je posete i upoznaju, a ne putem izvora informisanja, jer Srbiju treba doživeti da bi je zavoleli i duboko voleli i poštovali. Put je, što se u narodu kaže, trnovit, ali ja ne odustajem od svoje namere“, kaže za Program za dijasporu RTS-a autorka Rada Rajić Ristić.
Dnevne novine Il giornale di Vicenza i ovoga puta su pridale značaj i važnost ovom pesničkom događaju i objavile članak o promociji sa fotografijom naslovne strane knjige.
