Kako saznajemo od pesnikinje, ona je istakla koliko je pisanje odigralo važnu ulogu u njenom životu, pomoglo da se brže integriše u italijansko društvo i savlada novi jezik.
„Stigla sam u ovu lepu zemlju nespremna, snabdevena jedino mladošću. Imala sam 25 godina, a to su godine kad nas niko i nista ne može uplašiti. Počela sam da se sučeljavam sa preprekama, pokušavajući da se ne zaustavljam pred njima. Počela sam da učim od nule, kao dete, jedan novi jezik. Vremenom sam odlučila da postavljam sebi ciljeve, ali iznad svega želela sam samu sebe pobeđujem i testiram svoje jezičke sposobnosti tako što sam počela da pišem na novonaučenom jeziku. U početku sam pisala poeziju i članke za jedan časopis iz Padove Cittadin dappertutto („Građani svuda“). Poezija je za mene bila sredstvo i instrument za savlađivanje teškoća, ona mi je pomagala da nadvladam momente melanholije i nostalgije za svojom domovinom“, rekla je, između ostalog, pesnikinja Rajić.
U međuvremenu, objavljeno je njenih 14 zbirki pesama, a mnoge su zastupljene u čak 28 antologija.
„Tražila sam i našla saveznike u pesnicima kao što su Karla Galvan, Amedea Regaco, Mario Pavan i Paolo Mele. Poezijom sam uspela da savladam poteškoće i da hodam stazom integracije, stazom dugom, krivudavom, ali i lepom, na kojoj sam se borila protiv predrasuda i intolerancije svake vrste“, zaključila je Rada Rajić Ristić.
