Naslovnu našeg novog broja poneo je intervju sa dekankom Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalijom Jovanović.
Natalija Jovanović deluje kao osoba na koju poseban pik ima predsednik države. Gotovo da ne propušta priliku da je javno napadne, optužujući je za kriminal, nikad ne pružajući bilo kakve dokaze. A ona se ne povlači pred tim javnim optužbama, napadima i pritiscima. Nije to učinila ni u jednom trenutku ovog intervjua koji smo radili svega nekoliko dana nakon fizičkog napada, a u kojem otkriva zašto predsednik ima „pik“ na nju, gde vidi paralele između današnje vlasti i devedesetih, kako je sprečavala izbornu krađu 1996, a kako kritikovala supruga kad je bio na vlasti, i šta vidi kao rešenje za izlazak iz trenutne krize.
U ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu govorila je:
- O tome zašto je meta predsednika Vučića
- O napadu nožem i aktivistima SNS-a
- O studentima i njihovim zahtevima
- O ekspertskoj vladi i slobodnim izborima
- O svom suprugu Banetu Banani i borbi devedesetih
- … i zašto Niš toliko boli naprednjake
U novom broju Nedeljnika čeka vas i secijalna vojna analiza Aleksandra Radića o tome kako je mogao da izgleda krvavi sukob 15. marta u Beogradu i ko ga je zaista sprečio.
Boj za Sektor 8 – Sektor 8 je u studentskim planovima za 15. mart bio naziv za prostor između Doma Narodne skupštine i tzv. Ćacilenda. Plan da se studenti i veterani uvuku u sukob propao je prvenstveno zato što oni sa čekićima u ruci nisu imali koga da vijaju. Izjave Čedomira Jovanovića vratile su u žižu javnosti i „zvučni top“ i naoružane odrede koji su bili u institucijama
ZA TO VREME U SVETU
Dani velikog razvoda: Amerikanci su sa Marsa, Evropljani sa Venere – Novi georeport Željka Pantelića u štampanom izdanju Nedeljnika
„Evropska unija je smrtna uvreda za sve one koji zamišljaju vlast samo kao vertikalu na čijem vrhu se nalaze oni. Ideja da je moguće konstruisati institucije i vlast čuvajući slobode i prava bez pribegavanja autoritarizmu ili mesijanstvu kao što je to slučaj sa EU, smrtonosni je virus za Trampa, Putina i Sija. Novom američkom vrhu sviđaju se samo Evropljani koji rade na razbijanju Evrope, od Marin Le Pen u Francuskoj, Alis Vajdel u Nemačkoj, Matea Salvinija u Italiji, Santjaga Abaskala u Španiji, Viktora Orbana u Mađarskoj, Kalina Đeorđeskua u Rumuniji, Gerta Vildersa u Holandiji“, piše Pantelić
Treba li ceo svet da plati Trampa? I koliko? Iza šljašteće populističke pompe američkog predsednika o „ekonomskoj nezavisnosti“ krije se velika zamka za Amerikance koja bi mogla skupo da ih košta – Ekonomska analiza Miše Brkića u novom broju Nedeljnika
„Na pitanje da li bi podržali uvođenje većih tarifa (carina) na uvezene farmerke što bi povećalo broj radnih mesta u proizvodnji farmerki u Americi oko 62 odsto potrošača odgovorilo je ‘da’. Kad im je rečeno da će zbog te tarife farmerke u prodavnicama poskupeti 10 dolara, onda je 66 odsto potrošača reklo „ne“ takvoj politici. A ukoliko bi zbog veće tarife farmerke poskupele 25 dolara, onda 81 odsto potrošača kaže ‘ne’“, piše Brkić.
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„Nikad kod mene, dragi Basara, nećeš naći cinizam umjesto nade. Dakle, sve je meni jasno, i sam bih sebe mogao ismijavati zbog koječega čemu se nadam i kojekoga kome povjerujem. Ali o studentima koji se bune još samo ovo: ne vjerujem ja, i ne nadam se, da će oni prosvetiti i prosvijetliti srpsko društvo, nego se nadam da će oni – ili tek svaki deseti među njima – prosvetiti i prosvijetliti sebe. A to je i za njih, i za društvo u Srbiji, i za ovaj naš djelić svijeta, jako mnogo.
Uostalom, nisam ja Dositeja Obradovića spomenuo zato što bih pomislio da je on igrao “neku zapaženiju ulogu” u srpskoj kulturi i društvu svoga doba. Dositej je meni važan kao samostvoreni intelektualac, kao prosvjetiteljska figura izvan svoje epohe, kao netko tko igra ulogu u nekoj imaginarnoj kulturi i zajednici stoljećima nakon što je živio.
Konačno, Dositej je meni važan kao tekstopisac jedne od nekoliko zanimljivih pjesama, koje su pjevali ti pobunjeni studenti. Vjerojatno i najzanimljivije, za koju je grehota što nije postala srpskom himnom nakon uminuća Jugoslavije. ‘Vostani Serbije’ velika je pjesma, prava himna, moćna i kultivirana u svakom pogledu. Nije mi trenutno pri ruci, a nisam ni pri internetu, pa citiram po sjećanju jedan njezin distih: ‘Pokaži Evropi tvoje pravo lice/ Svetlo i veselo, kao vid Danice’.“, piše Jergović u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Neeljnik 691
Post Views: 183
